Hromozomi - hromosomi

Nalaze se u jedru.
Kada ćelija nije u deobi, oni su u obliku hromatina.
Hromatin su izduženi (despiralizovani) lanci DNK povezani sa proteinima.
Tada nisu uočljivi pod mikroskopom.
Kada ćelija počne da se deli, hromozomi dobijaju štapićast oblik.
Tada je DNK spiralizovana i zato su vidljivi pod mikroskopom.
Postoji deo hromozoma gde DNK nije spiralizovana.
Taj deo se zove primarno suženje, centromera, ili kinetohor.
Centromera poprečno deli hromozome na dva kraka.
Postoje dve vrste hromozoma: metafazni i anafazni.
Metafazni hromozom je uzdužno podeljen na dva molekula DNK, koji se zovu hromatide.
Kada se metafazni hromozom podeli na te dve hromatide (2 molekula DNK), nastaje anafazni hromozom, koji ima jedan molekul DNK.
Hromozomi sadrže nasledne činioce - gene.
Geni su poređani na hromozomu jedan do drugoga - linearno (u redu).
Svaki gen ima svoje mesto na hromozomu koje se zove lokus.
Preko gena, hromozomi određuju i regulišu procese u ćelijama.
Hromozomi (DNK, geni) imaju sposobnost da se udvajaju (dupliraju), pa se geni prenose sa jedne generacije organizama na sledeću.
Broj, veličina, oblik hromozoma i sadržaj gena u njima su osobina vrste (stalni su).
Skup svih hromozoma u polnim ćelijama se naziva garnitura hromozoma.
Ta jedna garnitura hromozoma u polnim ćelijama se naziva haploidan broj.
Označava se sa n.
Kod čoveka u polnim ćelijama ima 23 hromozoma.
Spajanjem polnih ćelija nastaju telesne ćelije.
One imaju dve garniture hromozoma.
Jedna je od oca, a druga od majke.
To je diploidan broj hromozoma.
Označava se sa 2n.
Kod čoveka je diploidan broj 46 hromozoma (23 od oca, a 23 od majke).
Majčini i očevi hromozomi se u jedru nalaze u vidu parova. To su morfološki slični hromozomi.
Nazivaju se homologi hromozomi, homologi parovi, parni hromozomi.
Svi hromozomi u jedru čine kariotip.
Ako se ti hromozomi poređaju u parove i svrstaju u grupe po veličini, dobija se kariogram.
Šematski prikaz hromozoma u cilju detaljnijeg proučavanja se naziva idiogram.