Mitoza

Ovo je deoba telesnih ćelija.
Rezultat je da od jedne ćelije sa diploidnim brojem hromozoma, nastaju dve ćelije sa diploidnim brojem hromozoma.
Ovo je zbog toga što se u interfazi duplira molekul DNK. 
Novonastale ćelije imaju istu genetsku informaciju.
Postoje:
deoba jedra - kariokineza i 
deoba citoplazme i njenih organela - citokineza.
Kod deobe jedra se razlikuju: profaza, metafaza, anafaza i telofaza.
Od ovih faza se izdvaja metafaza.
Metafazni hromozom ima dve hromatide - dva molekula DNK:
Pred kraj ove faze, hromozomi se dele na dve hromatide, odnosno dva molekula DNK.
Svaka hromatida postaje zaseban hromozom. 
Postoje razlike između mitoze kod životinjskih i mitoze kod biljnih ćelija.
Kod životinjskih ćelija se formira deobno vreteno, od centriola. 
Niti deobnog vretena su zakačene za centromere hromozoma.
Nakon podele hromozoma na 2 hromatide, u anafazi dolazi do skraćivanja niti deobnog vretena i hromatide (hromozomi) odlaze na suprotne polove ćelije.
Nakon deobe jedra se deli citoplazma i organele.
Kod životinjskih ćelija dolazi do sužavanja citoplazme i formira se deobna brazda
Ona sve više useca ćeliju dok je potpuno ne preseče na dve ćerke ćelije. 
Kod biljnih ćelija se formira tzv. ćelijska ploča, još u anafazi.
Od membrana endoplazmatične mreže i Goldžijevog aparata se formiraju mehurići koji se koncentrišu i sjedinjuju prvo u centralnom delu ćelije, a zatim to sjedinjavanje napreduje ka ćelijskoj membrani i ćelijskom zidu.
Kada se ćelijska ploča formira, biljna ćelija se po njoj prekine i dobijaju se 2 ćerke ćelije sa istim brojem hromozoma kao i majka ćelija.