Procesi razlaganja složenih jedinjenja uz oslobađanje energije.
Za snabdevanje ćelija energijom su značajni oksido - redukcioni procesi.
Oksidacija - molekuli otpuštaju elektrone.
Redukcija - molekuli primaju elektrone.
Prenošenjem elektrona sa jednog na drugi molekul, oslobađa se energija.
Molekuli adenozin tri fosfata su bogati energijom koju mogu lako da oslobode.
Adenozin tri fosfat - ATP, ili ATF, ima u svom sastavu 3 fosfatne (PO4) grupe.
Kada otpusti fosfatnu grupu, ona se vezuje za molekul koji treba da se razgradi i taj molekul se obogaćuje energijom. Tek tad taj molekul može da se razgradi.
Kada ATP izgubi fosfatnu grupu, oslobađa se energija. Nastaje jedinjenje koje se zove ADP (adenozin di fosfat)
Ovaj proces je povratan. ADP može ponovo da primi fosfatnu grupu i da nastane ATP.
Ovaj proces se naziva fosforilacija.
Ovim procesom se obezbeđuje energija za ćeliju, da obavlja životne aktivnosti.
Ako organizam dobije više hranljivih supstanci nego što mu treba, deo njih se taloži u organizmu kao rezerve (životne rezerve).
Npr. kod nas se višak ugljenih hidrata nakuplja u jetri i mišićima kao glikogen.
Višak masti se nagomilava u vezivnom tkivu i oko trbušnih organa.
Ovaj višak masti potiče uglavnom od šećera, a manje od belančevina.
Za snabdevanje ćelija energijom su značajni oksido - redukcioni procesi.
Oksidacija - molekuli otpuštaju elektrone.
Redukcija - molekuli primaju elektrone.
Prenošenjem elektrona sa jednog na drugi molekul, oslobađa se energija.
Molekuli adenozin tri fosfata su bogati energijom koju mogu lako da oslobode.
Adenozin tri fosfat - ATP, ili ATF, ima u svom sastavu 3 fosfatne (PO4) grupe.
Kada otpusti fosfatnu grupu, ona se vezuje za molekul koji treba da se razgradi i taj molekul se obogaćuje energijom. Tek tad taj molekul može da se razgradi.
Kada ATP izgubi fosfatnu grupu, oslobađa se energija. Nastaje jedinjenje koje se zove ADP (adenozin di fosfat)
Ovaj proces je povratan. ADP može ponovo da primi fosfatnu grupu i da nastane ATP.
Ovaj proces se naziva fosforilacija.
Ovim procesom se obezbeđuje energija za ćeliju, da obavlja životne aktivnosti.
Ako organizam dobije više hranljivih supstanci nego što mu treba, deo njih se taloži u organizmu kao rezerve (životne rezerve).
Npr. kod nas se višak ugljenih hidrata nakuplja u jetri i mišićima kao glikogen.
Višak masti se nagomilava u vezivnom tkivu i oko trbušnih organa.
Ovaj višak masti potiče uglavnom od šećera, a manje od belančevina.
Нема коментара:
Постави коментар