Dobro došli

DA BISTE SE LAKŠE SNAŠLI, KLIKNITE I PROČITAJTE UPUTSTVA I SAVETE.
PROČITAJTE I KRITERIJUM OCENJIVANJA I BODOVANJE ZA OCENU.
DA BISTE PRONAŠLI ŽELJENU LEKCIJU, U POLJE 'PRETRAŽI OVAJ BLOG' , UKUCAJTE NJEN NASLOV I KLIKNITE 'PRETRAGA', ILI KLIKNITE NA OZNAKU SVOG ODELJENJA I POJAVIĆE SE LEKCIJE KOJE MOŽETE DA ODGOVARATE.
OVO SE SVE NALAZI U DESNOJ KOLONI BLOGA.
Приказивање постова са ознаком EK11. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком EK11. Прикажи све постове

недеља, 17. јануар 2021.

Систем органа за дисање - sistem organa za disanje

Дисање је размена гасова – кисеоника и угљен диоксида. Кисеоник се уноси а избацује се угљен диоксид.

Постоје: спољашње и унутрашње дисање.

Спољашње је размена гасова која се обавља између крви и ваздуха, у плућима.

Унутрашње је размена гасова између крви и ткива, односно ћелија (ћелијско дисање).

Систем органа за дисање човека се састоји од дисајних путева и плућа.

Дисајни путеви су: носна и усна дупља, ждрело, гркљан, душник, душнице(бронхије), бронхиоле и њихови огранци у плућима.

Носна шупљина је почетни, проширени део дисајног пута.

У њему се налазе параназални синуси и чуло мириса.

Улога носа је да очисти ваздух од честица прашине, да га овлажи и загреје и помоћу чула мириса, да контролише његов квалитет.

Параназални синуси настају од продужетака носне слузокоже који продиру у чеоне кости и образују пнеуматичне шупљине – синусе.

Њихова улога је да загреју ваздух приликом дисања.

Ждрело је раскрсница дисајног и пута хране.

У доњем делу ждрела се налазе гркљан и једњак.

У гркљану су гласне жице.

Душник (трахеја) се дели на две душнице (бронхије).

Бронхије улазе у плућа и тамо се гранају на све ситније бронхиоле.

Душник и душнице су обложени слузокожом која садржи велики број трепљастих ћелија.

Трепљасте ћелије имају заштитну улогу.

Бронхиоле се завршавају плућним мехурићима – алвеолама.

Површина алвеола је 100 квадратних метара и то олакшава размену гасова између алвеоларног ваздуха и крви.

четвртак, 7. мај 2020.

PITANJA ZA E11 I EK11 - 7.MAJ 2020. GODINE

  1. Šta proučava genetika?
  2. Kada i gde se dešava replikacija DNK?
  3. Šta su genski aleli?
  4. Šta je u osnovi nasleđivanja?
  5. Šta su mutacije?
  6. Šta je dominanatan alel?
  7. Šta je genetička šifra?
  8. Mutacije su uzrok čega?
  9. Šta je recesivan alel?
  10. Zašto je važna genetička šifra?
  11. Koliko se često dešavaju mutacije?
  12. Kada je gen u homozigotnom stanju?
  13. Iz čega je građen jedan gen?
  14. Kada je gen u heterozigotnom stanju?
  15. Čime upravljaju geni?
  16. Šta je genom?
  17. Šta svaki gen ima određeno?
  18. Šta je genotip?
  19. Koje su osobine naslednog materijala – gena?
  20. Od koga nasleđujemo genotip?
  21. Pomoću kojeg molekula se stvaraju proteini?
  22. Šta je fenotip?
  23. Šta je primarni proizvod gena?
  24. Ko se može menjati pod utivajem spoljašnje sredine, genotip ili fenotip?
  25. Gen ima tačno određeno.... – dovrši rečenicu.

понедељак, 27. април 2020.

Pitanja za e11 i ek11



1)      Šta podrazumeva zdravstvena zaštita po zakonu?
2)      Na čemu se ona zasniva?
3)      Šta je primarna predohrana?
4)      Šta je sekundarna predohrana?
5)      Šta je tercijarna predohrana?
6)      Kako se postiže zaštita zdravlja?
7)      Šta je rehabilitacija?
8)      Koja je uloga kože?
9)      Kakve posledice mogu ostaviti pokvareni zubi na naš organizam?
10)  Šta je SIDA?
11)  Ko je uzročnik side?
12)  Šta napada virus HIV?
13)  Kako se prenosi?
14)  Kako se ne može preneti?
15)  Kako se može sprečiti?
16)  Kakvo je to rizično ponašanje?
17)  Šta je klinička smrt?
18)  Šta je biološka smrt?
19)  Šta se postiže u pubertetu?
20)  Kada se prosečno javlja?
21)  Kako se manifestuje?
22)  Koje se promene dešavaju kod oba pola (šta je zajedničko)?
23)  Koje su razlike kod polova vezano za pubertet?
24)  Koje su prve promene kod dečaka?
25)  Koje su prve promene kod devojčica?

субота, 21. март 2020.

pitanja za e11 i ek11

ПИТАЊА ЗА Е11 И ЕК11
1)      Који процеси су најзначајнији приликом остваривања генетичке информације?
2)      Шта омогућава раст јединке?
3)      На шта је сведена регенерација код човека?
4)      Који су деривати ектодерма, који ендодерма, а који мезодерма?
5)      Од кога потичу ембрионалне, а од кога потичу децидуалне опне?
6)      Која је улога ембрионалних опни?
7)      Зашто је значајан процес гаструлације?
8)      Који су то примарни клицини листови?
9)      Шта је неурулација?
10)  Шта је бластодерм, а шта је бластоцел?

Пажљиво прочитајте питања, на блогу www.profesormileta.blogspot.com , ћете наћи лекције везане за питања.
Лекције су објављене на страници 'Profesor Mileta' на фејсбуку и на сајту школе.
Моја интернет адреса је mileta.saljic@gmail.com и на тај начин можете слати одговоре на питања. Такође, ако неко не може да дође до питања и лекција, може ме контактирати на мејл.
Ко је на фејсбуку, може ми слати одговоре преко поруке.
Морате назначити име и презиме и које сте одељење, да бих знао коме дајем оцену.
Молим вас да одрадите сва питања па тек да шаљете поруке, јер вас је много па ако шаљете део по део, нећу стићи да све оценим. Узима много времена.
Шаљите свима питања, да сви добију, а ако неко не може, јавите ми на вибер +382 68 60 11 57 .

четвртак, 13. фебруар 2020.

Обољења органа за дисање - oboljenja organa za disanje

Узроци:
-         патогени организми (вируси, бактерије, гљивице...)
-         загађен ваздух
-         коришћење дувана.
Прашина може да физички оштети плућа.
Преноси и патогене организме.
Изазива запаљење слузокоже органа за дисање.
Ово запаљење може бити хронично ако се прашина удише дуже време.
Прашина може бити различитог порекла – од песка, азбеста, силицијума, чађи, угља, кварца...
Азбестна и силицијумска прашина стварају чворове у плућима и трајно оштећују њихово сунђерасто ткиво.
Осим прашине, на дисајне путеве и органе неповољно утичу: угљен моноксид, угљен диоксид, испарења живе, олова, хлора, сумпорне киселине, сумпор водоник, сумпор диоксид итд.
Најчешћа и најраспрострањенија обољења дисајних путева и органа су: кијавица, ларингитис, бронхитис, запаљење плућа, запаљење плућне марамице, туберкулоза, карцином плућа.
На органе за дисање повољно утичу боравак на чистом ваздуху и бављење спортом.
Кијавица
Најчешћи узрочници су вируси.
Отиче слузокожа носа што отежава дисање и лучи се секрет из носа.
Особа је принуђена да дише на уста и онда постоји опасност да се заради ларингитис и бронхитис.
Ларингитис
Упала слузокоже гркљана (ждрела) и гласних жица.
Често се јавља као пропратна болест код грипа, бронхитиса, шарлаха, малих богиња.
Може бити и последица удисања штетних гасова.
Манифестује се у виду промуклости, кашља, губи се глас, пацкања у грлу.
Упале гласних жица су опасне јер можемо трајно да изгубимо глас.
Бронхитис
Изазивају га микроорганизми који се налазе у носу и грлу здравих особа.
Када падне имунитет, они се проширују на бронхије и јавља се кашаљ и повишена температура.
Алергије
Јавља се отицање слузокоже и повећано лучење секрета (слузи).
Човек може бити алергичан на сваку супстанцу (прашина, полен, храна, лекови...).
Бронхијална астма
Смањи се пречник бронхија, грче се њихови мишићи, отиче слузокожа и јавља се слуз у њима.
Отежано дисање и гушење.
Запаљење плућа
Изазивачи су вируси и бактерије који се преносе капљично (кијањем, кашљањем).
Успешно се лечи антибиотицима.
Запаљење плућне марамице
Лакши облик запаљења од упале плућа.
Јавља се повишена температура и малаксалост.
Туберкулоза
Узрочник је Кохов бацил.
Лечи се антибиотицима.
Рак плућа
Фактори ризика су пушење, изложеност прашини, отровним гасовима.
Прави узрочници још нису откривени.

среда, 12. фебруар 2020.

Обољења срца и крвних судова - Oboljenja srca i krvnih sudova

Узроци:
-          Прележане болести – тифус, дифтерија, шарлах, хронична упала крајника, покварени зуби итд. Њихови изазивачи (бактерије) луче отрове.
Ти отрови се задржавају на срчаним залисцима и изазивају њихово обољење. Тада залисци не могу да се скроз затворе.
-          прекомерно узимање дувана и алкохола,
-          гојазност,
-          недостатак гвожђа, минерала и витамина
-          поремећаји нервног ситема,
-          недостатак физичке активности,
-          стрес (нервоза, немир, страх...),
-          старост.

Постоје обољења срца и крвних судова и обољења крви.

Обољења срца и крвних судова су:
-          артериосклероза – када артерије губе еластичност, па могу да пукну.
-          проширене вене – када зидови вена ослабе и због дугог стајања.
-          упала вена – када се у венама стварају крвни угрушци.
-          хипотензија (низак крвни притисак) – поспаност, вртоглавица, немогућност концентрације, шум у ушима, лупање срца, брзо замарање.
-          хипертензија (висок крвни притисак) – главобоља, вртоглавица...
-          инфаркт- када се зачепе крвни судови срца, па делови срца одумру.

Обољења крви су:
-          тромбоза – када се крв превише згрушава па може зачепити крвне судове,
-          хемофилија – када крв не може да се згруша, па чак и кад особа вади зуб може да искрвари на смрт,
-          леукемија – када се поремети рад коштане сржи, па се превише стварају бела крвна зрнца.
-          анемија – када се смањи број црвених крвних зрнаца или количина хемоглобина у њима.

Повољно на срце и крвне судове утичу:
-          здрав живот,
-          избегавање стреса,
-          умерена физичка активност,
-          здрава исхрана.

недеља, 9. фебруар 2020.

Kрвни притисак и пулс (krvni pritisak i puls)

Крвни притисак је резултат рада срца.
Систола је када се срчани мишић грчи и тада је крвни притисак највиши.
Дијастола је када се срчани мишић опушта и тада је крвни притисак најнижи.
Нормалне вредности за одраслог човека су 120/80 mm живиног стуба или 16/10,7 килопаскала (kPa)
Пулс представља ритам срчаног рада.
Постоје артеријски и венски пулс.
Од клиничког значаја је артеријски пулс.
Када се срце згрчи, истиска одређену количину крви у артерију, па се њени зидови еластично истежу.
Број контракција срчаног мишића код одраслог човека је од 60 до 80 откуцаја у минути.
Током сна износи 50 до 60.
Код деце, пулс је око 100 откуцаја у минуту.

понедељак, 23. децембар 2019.

Поремећаји у функционисању ендокриних жлезда - poremećaji u funkcionisanju endokrinih žlezda

ХИПОФИЗА- хормон раста, антидиуретични хормон.
ХОРМОН РАСТА
Недовољно лучење
-         заостајање у расту или заустављање раста
Превише лучења:
-         џиновски раст
-         акромегалија – уши, нос, глава се увећавају, задебљавају усне и језик, превише развијене шаке и стопала, деформисана кичма
АНТИДИУРЕТИЧНИ ХОРМОН
-         недостатак – губи се превише воде преко мокраће

ПАНКРЕАС – инсулин
Недовољно лучење
-         повећава се концентрација шећера у крви (дијабетес), слабост мишића, малаксалост, оштећење свих органа, смрт

ШТИТНА ЖЛЕЗДА – тироксин
Недовољно лучење
-         гушавост, успорен метаболизам и пулс, гојазност, снижена телесна температура, брзо замарање, умна и физичка заосталост
Превише лучења – Базедовљева болест
-         смањење телесне масе, исколачене очи, убрзан пулс и метаболизам, узнемиреност, дрхтање руку, знојење, повећана потрошња кисеоника.

ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
Недовољно лучење
-         смањује се концентрација калцијума у крви, па се грче једњак, ждрело и мишићи, смрт
Превише лучења
-         деформишу се кости и слаби зуби, зато што се калцијум извлачи из костију и зуба и прелази у крв.

КОРА НАДБУБРЕЖНИХ ЖЛЕЗДА – алдостерон и кортизон
Недовољно лучење
–        Адисонова болест (слабост организма, пад крвног притиска, успорено дисање, кожа је боје бронзе)
–        Тада се смањује концентрација натријума и хлорида у крви а повећава се концентрација калијума.
Превише лучења
 - деформисано лице – Кушингова болест

ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ – тестостерон
Недовољно лучење – закржљали полни органи, слабо развијени мишићи

Литература: Биологија за 1. разред музичке и балетске школе. Аутори: Вера Ђорђевић и Милан Божовић.




недеља, 22. децембар 2019.

Endokrine žlezde

To su žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
Luče hormone, koji prelaze u krv, pa do svih organa.
Hormoni su hemijski aktivne materije.
Mogu da:
-         ubrzaju ili uspore rad organa,
-         ubrzaju ili uspore metaboličke procese stvaranja i razlaganja jedinjenja.
Deluju samo na određene organe i tkiva.
Endokrine žlezde su: hipofiza, štitna, paraštitne, pankreas, ćelije u dvanaestopalačnom crevu, nadbubrežne, polne.
HIPOFIZA
-         utiče na rad svih ostalih žlezda (glavna),
-         reguliše: rast, lučenje mleka, izbacivanje i zadržavanje vode u organizmu, grčenje mišića materice kod porođaja.
ŠTITNA
-         upravlja metabolizmom,
-         rastom,
-         razvićem umnih sposobnosti.
Na stvaranje tiroksina utiče jod. Zato se kuhinjska so obogaćuje jodom, da bi se sprečio nedostatak ovog hormona.
PARAŠTITNE
 -   utiču na koncentraciju kalcijuma i fosfora u krvi;
-         upravljaju radom ždrela, jednjaka, mišića.
PANKREAS
-         luči insulin i snižava nivo šećera u krvi;
-         luči glukagon koji povećava nivo šećera (glukoze) u krvi.
DVANAESTOPALAČNO CREVO:
-         utiče na lučenje pankreasnog i želudačnog soka i na pražnjenje žučne kese (značajno za varenje masti).
SRŽ NADBUBREŽNIH ŽLEZDA
-         luči adrenalin (kada smo uzbuđeni, ljuti, uplašeni, zaljubljeni)
KORA NADBUBREŽNIH ŽLEZDA
-         omogućava da nervni sistem, mišići, disanje, krvni pritisak, normalno funkcionišu;
-         utiču na stvaranje šećera u organizmu kada se razlože belančevine i masti.
SRŽ NADBUBREŽNIH ŽLEZDA 
 - luči adrenalin, hormon koji povećava bazalni metabolizam, omogućava održavanje stalne telesne temperature, širi zenice i bronhije, sužava krvne sudove u koži i trbušnim organima, grči slezinu pa se krv istiskuje u krvne sudove i organe gde je potrebna.
POLNE ŽLEZDE
-         kod žena jajnici , utiču na rast i razvoj polnih organa, menstruaciju, održavanje trudnoće, porođaj, rast dojki,
-         kod muškaraca testisi (semenici), utiču na rast i razvoj polnih organa, brade, brkova, mišićnu masu, dubinu glasa...

Literatura: Biologija za 1. razred muzičke i baletske škole. Autori: Vera Đorđević i Milan Božović.




Особине и значај хормона - osobine i značaj hormona

Хормони су производи ендокриних жлезда.
Особине су им:
-         сваки хормон делује на одређене ћелије и ткива, који имају рецепторе за препознавање одређеног хормона;
-         из претходног произилази да делују само на одређене органе и функције и да изазивају специфичне промене;
-         активни су у малим концентрацијама;
-         не делују на жлезде које их стварају;
-         релативно се брзо разлажу у ткивима, па да би им концентрација у крви била довољна, ендокрине жлезде морају да их стално стварају;
-         молекули су им довољно ситни да могу да прођу кроз капиларе и ћелијске мембране;
-         велики број њих нису специфични за врсту. То значи да људи могу користити хормоне од неких животиња, ако им недостају.
Утичу на рад органа и на метаболичке процесе.
Делују само унутар ћелија.
Поремећај функције једне, утиче на рад других жлезда.

Литература: Биологија за 1. разред музичке и балетске школе. Аутори: Вера Ђорђевић и Милан Божовић.

субота, 21. децембар 2019.

Болести чула слуха и равнотеже - bolesti čula sluha i ravnoteže

Оштећења слуха доводе до наглувости или потпуне глувоће.
Узроци могу бити:
-          запаљење средњег уха;
-          оштећење бубне опне;
-          препреке у спровођењу звука до унутрашњег уха;
-          оштећење унутрашњег уха;
-          оштећење центара за слух у кори великог мозга.
Ови узроци могу бити узроци оштећења чула равнотеже.
Бука је узрок наглувости и глувоће.
Нпр. бука од 115 децибела може оштетити слух после 15 минута.
Да би се спречили наглувост и глувоћа, особе које су изложене буци морају да носе посебне штитнике за уши.
Да би се спречило ширење инфекција кроз Еустахијеву трубу на средње и унутрашње ухо, сва запаљења слузокоже носа и грла треба лечити на време.
Мерење степена осетљивсти чула на звучне сигнале назива се аудиометрија.
Она се обавља у посебним изолованим кабинама (тихим коморама), помоћу слушалица за ваздушну и коштану проводљивост.
Добијени резултати се графички приказују на тоналном аудиограму.
На апсциси овог аудиограма се бележе фреквенције од 125 до 8000 Херца.
На његовој ординати се бележе вредности интензитета звука од -10 до 100 децибела.
За нормалан слух, вредности интензитета су око 0 децибела.
Вредности изнад 20 децибела показују оштећење слуха.
Штетно дејство буке се углавном испољава на фреквенцији од 3000 до 6000 Херца.
Повреде трема и полукружних каналића доводе до тешких поремећаја у одржавању мишићног тонуса и одржавању равнотеже.
Особа се тада тетура.
Трем је део унутрашњег уха који се састоји од два мехура испуњена ендолимфом.

Литература: Биологија за 1. разред музичке и балетске школе. Аутори: Вера Ђорђевић и Милан Божовић.

четвртак, 19. децембар 2019.

Поремећаји и болести чула вида - poremećaji i bolesti čula vida

Мане ока су: кратковидост, далековидост, старачка далековидост, далтонизам и астигматизам.
Очна јабучица је лоптаста.
Кратковидост – када је очна јабучица дужа од нормалне.
Тада се светлосни зраци секу испред мрежњаче.
Особа тада не може добро да види удаљене предмете.
Морају да носе наочере са удубљеним (конкавним) сочивима, да би се светлосни зраци секли на мрежњачи.
Далековидост – када је очна јабучица краћа од нормалне.
Особа не може добро да види предмете који су близу.
Исправља се ношењем наочара са испупченим (конвексним) сочивима.
Старачка далековидост настаје због губитка еластичности очног сочива.
Тада очно сочиво не може да се акомодира (да се скраћује и издужује).
Старије особе треба да носе наочаре за близину.
Астигматизам настаје због неравномерне испупчености очног сочива и рожњаче.
Отклања се ношењем цилиндричних сочива.
Далтонизам је немогућност разликовања две или више боја.
Настаје јер не постоје неке категорије чепића.
Чепићи су чулне ћелије ока задужене за разликовање боја и детаља.
Код особа са потпуним одсуством чепића, заступљено је потпуно слепило за боје (анопија).
Ако недостају неке групе чепића, онда је то аномалија.
Обољења ока су: конјуктивитис, трахом, катаракта, глауком.
Конјуктивитис је запаљење вежњаче, а може и рожњаче.
Запаљење рожњаче може трајно да оштети вид.
Трахом је заразно обољење.
Такође захвата вежњачу и рожњачу, али је изазивач Кламидија трахоматис.
Ујутру се код оболелих очи залепе због слузаво-гнојаве течности.
Ако се не лечи, може трајно оштетити вид или довести до слепила.
Катаракта је замућење очног сочива.
Јавља се услед старости, гена или повреда.
Отклања се операцијом.
Глауком је повећање притиска у оку.
Ако се не лечи, може да одумре очни нерв и да се јави слепило.
Очи су врло осетљиве. Зато их треба чувати.
Неповољно делују: прашина, дим, гасови, прејака или недовољно јака светлост, инфрацрвени, рендгенски, ултраљубичасти зраци.
Такође, очи прати чистом водом, користити сопствени прибор за хигијену.
Не дирати очи прстима, носити заштитне наочаре кад се ради.
Особе са неком маном ока би требало редовно да носе наочаре или сочива одређене диоптрије.
Ако се јави неко обољење, потребно је редовно користити одговарајућу терапију.