Dobro došli

DA BISTE SE LAKŠE SNAŠLI, KLIKNITE I PROČITAJTE UPUTSTVA I SAVETE.
PROČITAJTE I KRITERIJUM OCENJIVANJA I BODOVANJE ZA OCENU.
DA BISTE PRONAŠLI ŽELJENU LEKCIJU, U POLJE 'PRETRAŽI OVAJ BLOG' , UKUCAJTE NJEN NASLOV I KLIKNITE 'PRETRAGA', ILI KLIKNITE NA OZNAKU SVOG ODELJENJA I POJAVIĆE SE LEKCIJE KOJE MOŽETE DA ODGOVARATE.
OVO SE SVE NALAZI U DESNOJ KOLONI BLOGA.

субота, 21. март 2020.

pitanja za e11 i ek11

ПИТАЊА ЗА Е11 И ЕК11
1)      Који процеси су најзначајнији приликом остваривања генетичке информације?
2)      Шта омогућава раст јединке?
3)      На шта је сведена регенерација код човека?
4)      Који су деривати ектодерма, који ендодерма, а који мезодерма?
5)      Од кога потичу ембрионалне, а од кога потичу децидуалне опне?
6)      Која је улога ембрионалних опни?
7)      Зашто је значајан процес гаструлације?
8)      Који су то примарни клицини листови?
9)      Шта је неурулација?
10)  Шта је бластодерм, а шта је бластоцел?

Пажљиво прочитајте питања, на блогу www.profesormileta.blogspot.com , ћете наћи лекције везане за питања.
Лекције су објављене на страници 'Profesor Mileta' на фејсбуку и на сајту школе.
Моја интернет адреса је mileta.saljic@gmail.com и на тај начин можете слати одговоре на питања. Такође, ако неко не може да дође до питања и лекција, може ме контактирати на мејл.
Ко је на фејсбуку, може ми слати одговоре преко поруке.
Морате назначити име и презиме и које сте одељење, да бих знао коме дајем оцену.
Молим вас да одрадите сва питања па тек да шаљете поруке, јер вас је много па ако шаљете део по део, нећу стићи да све оценим. Узима много времена.
Шаљите свима питања, да сви добију, а ако неко не може, јавите ми на вибер +382 68 60 11 57 .

четвртак, 13. фебруар 2020.

Обољења органа за дисање - oboljenja organa za disanje

Узроци:
-         патогени организми (вируси, бактерије, гљивице...)
-         загађен ваздух
-         коришћење дувана.
Прашина може да физички оштети плућа.
Преноси и патогене организме.
Изазива запаљење слузокоже органа за дисање.
Ово запаљење може бити хронично ако се прашина удише дуже време.
Прашина може бити различитог порекла – од песка, азбеста, силицијума, чађи, угља, кварца...
Азбестна и силицијумска прашина стварају чворове у плућима и трајно оштећују њихово сунђерасто ткиво.
Осим прашине, на дисајне путеве и органе неповољно утичу: угљен моноксид, угљен диоксид, испарења живе, олова, хлора, сумпорне киселине, сумпор водоник, сумпор диоксид итд.
Најчешћа и најраспрострањенија обољења дисајних путева и органа су: кијавица, ларингитис, бронхитис, запаљење плућа, запаљење плућне марамице, туберкулоза, карцином плућа.
На органе за дисање повољно утичу боравак на чистом ваздуху и бављење спортом.
Кијавица
Најчешћи узрочници су вируси.
Отиче слузокожа носа што отежава дисање и лучи се секрет из носа.
Особа је принуђена да дише на уста и онда постоји опасност да се заради ларингитис и бронхитис.
Ларингитис
Упала слузокоже гркљана (ждрела) и гласних жица.
Често се јавља као пропратна болест код грипа, бронхитиса, шарлаха, малих богиња.
Може бити и последица удисања штетних гасова.
Манифестује се у виду промуклости, кашља, губи се глас, пацкања у грлу.
Упале гласних жица су опасне јер можемо трајно да изгубимо глас.
Бронхитис
Изазивају га микроорганизми који се налазе у носу и грлу здравих особа.
Када падне имунитет, они се проширују на бронхије и јавља се кашаљ и повишена температура.
Алергије
Јавља се отицање слузокоже и повећано лучење секрета (слузи).
Човек може бити алергичан на сваку супстанцу (прашина, полен, храна, лекови...).
Бронхијална астма
Смањи се пречник бронхија, грче се њихови мишићи, отиче слузокожа и јавља се слуз у њима.
Отежано дисање и гушење.
Запаљење плућа
Изазивачи су вируси и бактерије који се преносе капљично (кијањем, кашљањем).
Успешно се лечи антибиотицима.
Запаљење плућне марамице
Лакши облик запаљења од упале плућа.
Јавља се повишена температура и малаксалост.
Туберкулоза
Узрочник је Кохов бацил.
Лечи се антибиотицима.
Рак плућа
Фактори ризика су пушење, изложеност прашини, отровним гасовима.
Прави узрочници још нису откривени.

среда, 12. фебруар 2020.

Обољења срца и крвних судова - Oboljenja srca i krvnih sudova

Узроци:
-          Прележане болести – тифус, дифтерија, шарлах, хронична упала крајника, покварени зуби итд. Њихови изазивачи (бактерије) луче отрове.
Ти отрови се задржавају на срчаним залисцима и изазивају њихово обољење. Тада залисци не могу да се скроз затворе.
-          прекомерно узимање дувана и алкохола,
-          гојазност,
-          недостатак гвожђа, минерала и витамина
-          поремећаји нервног ситема,
-          недостатак физичке активности,
-          стрес (нервоза, немир, страх...),
-          старост.

Постоје обољења срца и крвних судова и обољења крви.

Обољења срца и крвних судова су:
-          артериосклероза – када артерије губе еластичност, па могу да пукну.
-          проширене вене – када зидови вена ослабе и због дугог стајања.
-          упала вена – када се у венама стварају крвни угрушци.
-          хипотензија (низак крвни притисак) – поспаност, вртоглавица, немогућност концентрације, шум у ушима, лупање срца, брзо замарање.
-          хипертензија (висок крвни притисак) – главобоља, вртоглавица...
-          инфаркт- када се зачепе крвни судови срца, па делови срца одумру.

Обољења крви су:
-          тромбоза – када се крв превише згрушава па може зачепити крвне судове,
-          хемофилија – када крв не може да се згруша, па чак и кад особа вади зуб може да искрвари на смрт,
-          леукемија – када се поремети рад коштане сржи, па се превише стварају бела крвна зрнца.
-          анемија – када се смањи број црвених крвних зрнаца или количина хемоглобина у њима.

Повољно на срце и крвне судове утичу:
-          здрав живот,
-          избегавање стреса,
-          умерена физичка активност,
-          здрава исхрана.

недеља, 9. фебруар 2020.

Kрвни притисак и пулс (krvni pritisak i puls)

Крвни притисак је резултат рада срца.
Систола је када се срчани мишић грчи и тада је крвни притисак највиши.
Дијастола је када се срчани мишић опушта и тада је крвни притисак најнижи.
Нормалне вредности за одраслог човека су 120/80 mm живиног стуба или 16/10,7 килопаскала (kPa)
Пулс представља ритам срчаног рада.
Постоје артеријски и венски пулс.
Од клиничког значаја је артеријски пулс.
Када се срце згрчи, истиска одређену количину крви у артерију, па се њени зидови еластично истежу.
Број контракција срчаног мишића код одраслог човека је од 60 до 80 откуцаја у минути.
Током сна износи 50 до 60.
Код деце, пулс је око 100 откуцаја у минуту.

понедељак, 23. децембар 2019.

Поремећаји у функционисању ендокриних жлезда - poremećaji u funkcionisanju endokrinih žlezda

ХИПОФИЗА- хормон раста, антидиуретични хормон.
ХОРМОН РАСТА
Недовољно лучење
-         заостајање у расту или заустављање раста
Превише лучења:
-         џиновски раст
-         акромегалија – уши, нос, глава се увећавају, задебљавају усне и језик, превише развијене шаке и стопала, деформисана кичма
АНТИДИУРЕТИЧНИ ХОРМОН
-         недостатак – губи се превише воде преко мокраће

ПАНКРЕАС – инсулин
Недовољно лучење
-         повећава се концентрација шећера у крви (дијабетес), слабост мишића, малаксалост, оштећење свих органа, смрт

ШТИТНА ЖЛЕЗДА – тироксин
Недовољно лучење
-         гушавост, успорен метаболизам и пулс, гојазност, снижена телесна температура, брзо замарање, умна и физичка заосталост
Превише лучења – Базедовљева болест
-         смањење телесне масе, исколачене очи, убрзан пулс и метаболизам, узнемиреност, дрхтање руку, знојење, повећана потрошња кисеоника.

ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
Недовољно лучење
-         смањује се концентрација калцијума у крви, па се грче једњак, ждрело и мишићи, смрт
Превише лучења
-         деформишу се кости и слаби зуби, зато што се калцијум извлачи из костију и зуба и прелази у крв.

КОРА НАДБУБРЕЖНИХ ЖЛЕЗДА – алдостерон и кортизон
Недовољно лучење
–        Адисонова болест (слабост организма, пад крвног притиска, успорено дисање, кожа је боје бронзе)
–        Тада се смањује концентрација натријума и хлорида у крви а повећава се концентрација калијума.
Превише лучења
 - деформисано лице – Кушингова болест

ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ – тестостерон
Недовољно лучење – закржљали полни органи, слабо развијени мишићи

Литература: Биологија за 1. разред музичке и балетске школе. Аутори: Вера Ђорђевић и Милан Божовић.




недеља, 22. децембар 2019.

Endokrine žlezde

To su žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
Luče hormone, koji prelaze u krv, pa do svih organa.
Hormoni su hemijski aktivne materije.
Mogu da:
-         ubrzaju ili uspore rad organa,
-         ubrzaju ili uspore metaboličke procese stvaranja i razlaganja jedinjenja.
Deluju samo na određene organe i tkiva.
Endokrine žlezde su: hipofiza, štitna, paraštitne, pankreas, ćelije u dvanaestopalačnom crevu, nadbubrežne, polne.
HIPOFIZA
-         utiče na rad svih ostalih žlezda (glavna),
-         reguliše: rast, lučenje mleka, izbacivanje i zadržavanje vode u organizmu, grčenje mišića materice kod porođaja.
ŠTITNA
-         upravlja metabolizmom,
-         rastom,
-         razvićem umnih sposobnosti.
Na stvaranje tiroksina utiče jod. Zato se kuhinjska so obogaćuje jodom, da bi se sprečio nedostatak ovog hormona.
PARAŠTITNE
 -   utiču na koncentraciju kalcijuma i fosfora u krvi;
-         upravljaju radom ždrela, jednjaka, mišića.
PANKREAS
-         luči insulin i snižava nivo šećera u krvi;
-         luči glukagon koji povećava nivo šećera (glukoze) u krvi.
DVANAESTOPALAČNO CREVO:
-         utiče na lučenje pankreasnog i želudačnog soka i na pražnjenje žučne kese (značajno za varenje masti).
SRŽ NADBUBREŽNIH ŽLEZDA
-         luči adrenalin (kada smo uzbuđeni, ljuti, uplašeni, zaljubljeni)
KORA NADBUBREŽNIH ŽLEZDA
-         omogućava da nervni sistem, mišići, disanje, krvni pritisak, normalno funkcionišu;
-         utiču na stvaranje šećera u organizmu kada se razlože belančevine i masti.
SRŽ NADBUBREŽNIH ŽLEZDA 
 - luči adrenalin, hormon koji povećava bazalni metabolizam, omogućava održavanje stalne telesne temperature, širi zenice i bronhije, sužava krvne sudove u koži i trbušnim organima, grči slezinu pa se krv istiskuje u krvne sudove i organe gde je potrebna.
POLNE ŽLEZDE
-         kod žena jajnici , utiču na rast i razvoj polnih organa, menstruaciju, održavanje trudnoće, porođaj, rast dojki,
-         kod muškaraca testisi (semenici), utiču na rast i razvoj polnih organa, brade, brkova, mišićnu masu, dubinu glasa...

Literatura: Biologija za 1. razred muzičke i baletske škole. Autori: Vera Đorđević i Milan Božović.




Особине и значај хормона - osobine i značaj hormona

Хормони су производи ендокриних жлезда.
Особине су им:
-         сваки хормон делује на одређене ћелије и ткива, који имају рецепторе за препознавање одређеног хормона;
-         из претходног произилази да делују само на одређене органе и функције и да изазивају специфичне промене;
-         активни су у малим концентрацијама;
-         не делују на жлезде које их стварају;
-         релативно се брзо разлажу у ткивима, па да би им концентрација у крви била довољна, ендокрине жлезде морају да их стално стварају;
-         молекули су им довољно ситни да могу да прођу кроз капиларе и ћелијске мембране;
-         велики број њих нису специфични за врсту. То значи да људи могу користити хормоне од неких животиња, ако им недостају.
Утичу на рад органа и на метаболичке процесе.
Делују само унутар ћелија.
Поремећај функције једне, утиче на рад других жлезда.

Литература: Биологија за 1. разред музичке и балетске школе. Аутори: Вера Ђорђевић и Милан Божовић.