Gen, genotip, fenotip

Telesne ćelije čoveka sadrže dve garniture hromozoma.
Hromozomi su u njima raspoređeni u parovima (homologi parovi).
Jedan hromozom je očev, a drugi majčin.
Gen je deo molekula DNK, odnosno hromozoma.
Sastavljen je od genetičkih šifri.
Genetičke šifre su grupe od tri nukleotida na molekulu DNK.
One sadrže uputstvo (komandu) koja aminokiselina će se ugraditi u molekule proteina (belančevina).
Prema tome, geni preko genetičkih šifri, upravljaju stvaranjem proteina.
I geni koji upravljaju stvaranjem određenog proteina su poput hromozoma, raspoređeni u parovima.
Geni imaju strogo određeno mesto na hromozomima i strogo određen redosled genetičkih šifri.
Nekada se u jednom od gena koji se nalaze u paru ili u oba gena, desi promena u redosledu genetičkih šifri (mutacija).
Mutacija može biti i hemijska promena u samom nukleotidu.
Tada će taj gen, ili oba, prestati da stvaraju protein, ili će stvarati izmenjen protein.
Ovakvi različiti oblici istog gena se nazivaju genski aleli. 
Onaj alel koji nije mutirao i stvara neizmenjen protein se naziva dominantan alel (gen). 
Obeležava se u genetici sa velikim slovima abecede -  A, B, C, D...
Alel koji je mutirao i stvara izmenjen protein se naziva recesivan alel (gen).
Obeležava se malim slovima abecede - a, b, c, d...
Ako su oba alela ista, gen se nalazi u homozigotnom stanju.
Ako su oba alela dominantna, gen se zove dominantan homozigot.
Ako su oba alela recesivna, gen se zove recesivan homozigot.
Ako je u paru odgovarajućih gena, jedan alel dominantan , a drugi recesivan, gen je u heterozigotnom stanju.
U genetici se obeležava sa Aa, Bb, Cc, Dd...
Sveukupnost gena i genetičkih kombinacija u polnim ćelijama čoveka se naziva genom.
Sveukupnost gena i genetičkih kombinacija u telesnim ćelijama se naziva genotip.
On nastaje spajanjem majčinog i očevog genoma.
Genotip se po pravilu ne može menjati pod uticajem spoljašnje sredine.
Nasleđuje se od roditelja.
Fenotip čine naš izgled i sposobnosti.
Fenotip se može menjati pod uticajem spoljašnje sredine.
Zapravo, mi ne nasleđujemo fenotip od roditelja, već mogućnost da se on razvije pod uticajem određenih uslova spoljašnje sredine.