Uloga sistema organa za disanje i sistema organa za krvotok u procesu rada

Za vreme rada učestalost disanja je nekoliko puta veća nego u mirovanju.
Za vreme mirovanja čovek potroši 4 do 6 litara kiseonika u minutu.
Za vreme rada čovek potroši od 80 do 120 litara kiseonika u minutu.
Ukoliko se brže diše, krv brže struji jer se povećava potreba za kiseonikom.
Za vreme rada, krv primi 2 puta više kiseonika po jedinici mase nego u mirovanju.
Za vreme teških fizičkih napora, proticanje krvi se povećava za 6 do 9 puta.
Količina krvi koja protekne kroz srce za 1 minut se naziva minutni volumen srca.
On zavisi od zapremine leve komore koja izbacuje krv u aortu.
Minutni volumen srca u mirovanju je 5 litara.
U toku rada se povećava na dva načina:
 - kod neutreniranih osoba, raste broj otkucaja srca (puls). Srce radi brže.
 - kod utreniranih osoba, povećava se zapremina leve komore. Srce radi jače.
Srce je elastično. Prilikom fizičkog napora, leva komora se proširi. Kada napor prestane, ona se vrati na svoju prvobitnu zapreminu. Međutim, ako napori traju duže vreme, kao kod profesionalnih sportista, leva komora ostaje trajno proširena i to se zove sportsko prošireno srce.
Fizičke napore prati i povećanje krvnog pritiska.
Kapilari se šire zbog bržeg proticanja krvi, pa koža pocrveni.