Kodominantno nasleđivanje

Dešava se kada dva alela jednog gena, koji se nalazi na paru homologih hromozoma, determinišu stvaranje dve različite varijante nekog proteina.
Tada obe osobine dolaze do izražaja.
To se najbolje može opisati kod gena koji upravljaju stvaranjem proteina od koga zavisi vrsta krvne grupe.
Gen koji određuje da li ćemo imati A, B, AB ili O krvnu grupu ima najmanje tri alelna oblika.
Jedan determiniše (upravlja) stvaranje antigena A.
Drugi determiniše stvaranje antigena B.
Treći je uglavnom nefunkcionalan O alel. U ovakvoj krvi se neće stvarati ni A, ni B antigeni, dakle nulta krvna grupa.
Osobe krvne grupe A će imati genotipove A/A i A/O.
Osobe krvne grupe B će imati genotipove B/B i B/O.
Iz braka dve osobe sa genotipovima A/A i B/B, deca će imati krvnu grupu A/B.
Ovde su aleli A i B dominantni u odnosu na alel O, a međusobno su kodominantni jer oba dolaze do izražaja.