Načini aktiviranja gena

Način na koji se aktiviraju pojedini geni su prvi objasnili francuski naučnici Žakob i Mono.
Oni su proučavali bakteriju Ešerihiju i utvrdili da kada je u hranljivoj podlozi prisutan mlečni šećer laktoza, bakterija stvara 3 enzima koji će da je razlože.
Ovo se naziva povratna sprega - kada je prisutan šećer, stvara se enzim, a kada ga nema, nema ni enzima.
Na bakterijskoj DNK su otkrili grupu gena koji upravljaju procesom razlaganja glukoze i nazvali je OPERON.
Operon je sastavljen od:
 - strukturnih gena A,B,C koji stvaraju enzime za razlaganje mlečnog šećera;
 - regulatornog gena, koji kontroliše aktivnost gena A,B,C;
 - gena operatora, za koji se vezuje protein koji je stvorio regulatorni gen (regulatorni protein);
 - gena promotora, za koji se vezuje enzim RNK polimeraza.
RNK polimeraza je zadužena da izvrši prepisivanje genetičke šifre sa dela DNK na kome se nalaze strukturni geni, na iRNK, da bi se stvorili enzimi koji razlažu laktozu.
Dakle, kada je u medijumu prisutna laktoza, protein sa gena operatora se vezuje za nju.
Ovo omogućava RNK polimerazi da izvrši prepisivanje genetičkih šifara sa strukturnih gena na iRNK.
U ribozomima se tada stvore proteini (enzimi) koji razlažu mlečni šećer.
Kada se mlečni šećer razloži, regulatorni protein se veže za gen operator i zaustavi RNK polimerazu da obavlja transkripciju.
Čim nema transkripcije, nema ni enzima.
Operon kod bakterija je sastavljen iz više strukturnih gena i jednog regulatornog gena.
Kod eukariota je više ovih regulatornih gena.
Ovo omogućava višestruku proveru da li će nekom strukturnom genu biti dato naređenje da prenese svoju genetičku šifru na stvaranje odgovarajuće iRNK i proteina.
Od regulatornog gena će zavisiti: 
 - dužina trajanja nekog procesa; 
 - koliko enzima će biti stvoreno i
 - kada će ti enzimi biti stvoreni, da bi se obavio taj proces.
Strukturni geni mogu imati regulatornu ulogu i regulatorni geni mogu imati ulogu strukturnih gena.