Kičmena moždina

Ovo je evolutivno najstariji deo CNSa.
Nalazi se u kičmenom kanalu - uokvirena je kičmenim pršljenovima.
Ima oblik vrpce - kanapa.
Na poprečnom preseku se uočavaju: centralni kanal, siva masa i bela masa.
Siva masa je raspoređena oko centralnog kanala u obliku slova H.
Nju čine tela nervnih vlakana sa kratkim nastavcima - dendritima.
Bela masa obavija sivu masu.
Nju čine dugački nastavci - aksoni istih nervnih vlakana čija se tela nalaze u unutrašnjem delu kičmene moždine tj. u sivoj masi.
Sa leđne (dorzalne) i trbušne (ventralne) strane kičmene moždine, ulaze i izlaze nervna vlakna koja grade moždinske nerve.
Postoji 31 par moždinskih nerava.
Svaki od njih ima 2 korena: dorzalni i ventralni.
Dorzalni koreni se nalaze na leđnoj strani kičmene moždine.
Čine ih aferentna ili osećajna nervna vlakna.
Ona provode nervni impuls od čulnih ćelija do kičmene moždine.
Ventralni koreni se nalaze na trbušnoj strani kičmene moždine.
Čine ih eferentna ili pokretačka nervna vlakna.
Ona provode nervni impuls od kičmene moždine do mišića, žlezda i drugih organa.
Uloga kičmene moždine je: provodna i refleksna.
Provodna uloga se ostvaruje preko ushodnih i nishodnih puteva.
Ushodnim putevima se informacije prenose od receptora prema mozgu.
Nishodnim putevima se informacije prenose od nervnih centara prema efektorima.
Refleksna uloga kičmene moždine se ostvaruje preko refleksnih centara koji su smešteni u njoj.
Npr. u leđnom delu se nalaze centri koji regulišu pražnjenje mokraćne bešike i debelog creva i funkciju polnih organa.
U vratnom delu se nalazi centar za širenje zenica.
Kičmena moždina upravlja i pokretima glave, mišića, ruku, nogu, trupa, krvnim pritiskom, znojenjem.
Ako se prekine kičmena moždina, odnosno njena veza sa mozgom, centri koji se nalaze ispod mesta prekida ne mogu da rade.
Tada se delovi tela kojima upravljaju ti nervni centri, oduzmu (parališu).