Rečeno je da je suštinu provođenja nervnog impulsa kroz nervno vlakno, moguće prikazati pomoću eksperimenta na džinovskim aksonima sipe ili žabljim batacima.
Za to se koriste osetljivi instrumenti: galvanometar i katodni oscilograf.
Ako se tanka elektroda spoji sa površinom nervnog vlakna a druga uvuče u vlakno, pa se obe spoje sa galvanometrom, zapaziće se razlika električnog potencijala između površine i unutrašnjosti nervnog vlakna.
Uzrok tome su različite koncentracije i preraspodela jona natrijuma, kalijuma, bakra, kalcijuma, magnezijuma, hlora i drugih, na površini i u unutrašnjosti vlakna.
Zbog ovakve preraspodele, kada je nervno vlakno u mirovanju, spoljašnja površina je pozitivno, a unutrašnja, negativno naelektrisana.
Zato kažemo da je ćelijska membrana neurona POLARIZOVANA i ovo je potencijal mirovanja.
Sposobnost ćelijske membrane neurona da vrši aktivnu selekciju i raspoređivanje jona je aktivan proces za koji je potrebna energija oslobođena iz kataboličkih procesa (procesa razlaganja ugljenih hidrata, masti i belančevina).
Za to se koriste osetljivi instrumenti: galvanometar i katodni oscilograf.
Ako se tanka elektroda spoji sa površinom nervnog vlakna a druga uvuče u vlakno, pa se obe spoje sa galvanometrom, zapaziće se razlika električnog potencijala između površine i unutrašnjosti nervnog vlakna.
Uzrok tome su različite koncentracije i preraspodela jona natrijuma, kalijuma, bakra, kalcijuma, magnezijuma, hlora i drugih, na površini i u unutrašnjosti vlakna.
Zbog ovakve preraspodele, kada je nervno vlakno u mirovanju, spoljašnja površina je pozitivno, a unutrašnja, negativno naelektrisana.
Zato kažemo da je ćelijska membrana neurona POLARIZOVANA i ovo je potencijal mirovanja.
Sposobnost ćelijske membrane neurona da vrši aktivnu selekciju i raspoređivanje jona je aktivan proces za koji je potrebna energija oslobođena iz kataboličkih procesa (procesa razlaganja ugljenih hidrata, masti i belančevina).
Нема коментара:
Постави коментар