Međumozak (међумозак)

Заузима средишњи део мозга.

Има задебљале зидове и 3. мождана комора је у облику узаног канала.

Мождана комора је испуњена мождано-мождинском (церебро-спиналном) течношћу.

Састоји се од: епифизе, таламуса и хипоталамуса

Епифиза је жлезда величине зрна грашка.

Зове се још и пинеална жлезда.

Налази се на дорзалној (леђној) страни међумозга.

Задужена је за лучење мелатонина.

Мелатонин је хормон и антиоксидант.

Као хормон регулише будност и спавање (нормалан сан).

Таламус има важну улогу у психо-афективном животу човека (осећања).

Повреде таламуса доводе до преосетљивости, безразложног плача и смеха.

Мимика лица није изражена, не одражава расположење особе и лице изгледа као маска.

Хипоталамус

Ово је доњи део међумозга и налази се у бази мозга.

Са доње стране међумозга се налази нервна петељка која га повезује са хипофизом.

Хипофиза је главна жлезда са унутрашњим лучењем.

Хипоталамус контролише предњи режањ хипофизе, тзв. аденохипофизу и на тај начин учествује у регулацији рада већине жлезда са унутрашњим лучењем.

У хипоталамусу се налазе највиши центри вегетативног нервног система.

Хипоталамус директно утиче на:

-          терморегулацију;

-          промет воде – осморегулацију;

-          рад унутрашњих органа;

-          крвни притисак;

-          сан;

-          осећај глади и ситости;

-          сексуално понашање;

-          емоционалне реакције (бес, љутња, страх..)

Ако је оштећен предњи режањ хипофизе, доћи ће до:

-          појачаног знојења;

-          успореног рада срца;

-          ширења крвних судова;

-          снижавања крвног притиска;

-          појачаног лучења сокова за варење;

-          успоравања метаболизма.

Ако је оштећен задњи режањ, доћи ће до:

-          појачаног лучења адреналина;

-          срце брже ради;

-          сужавања крвних судова;

-          повишеног крвног притиска;

-          ометања нормалних покрета црева.

-          убрзавања метаболизма.