Највећи је део мозга и прекрива све остале делове
мозга.
Подељен је на 2 хемисфере дубоком браздом.
Те хемисфере су спојене можданом масом која се зове
мождана греда.
На површини
великог мозга је сива маса (тела неурона са дендритима), а у унутрашњости је
бела маса (неурити).
Сива
маса чини кору (кортекс) великог мозга.
Кора је избраздана што повећава површину великог
мозга.
Сваки
део тела се налази под контролом неке од зона на кори великог мозга.
Највеће
подручје коре заузимају усне, затим лице и палац, а труп и доњи делови тела
заузимају мање зоне.
Што
је већи број рецептора у одређеним деловима тела и што су сложенији покрети
одређених делова тела, то је већа зона на кори великог мозга која га
контролише.
Велики
мозак је седиште виших нервних делатности, као што су: памћење, учење,
мишљење, логичко закључивање, осећања за говор, воља и вољне радње.
Центри за ове функције се налазе у кори великог
мозга.
У кори великог
мозга се разликују: осећајне, моторне (покретачке) и асоцијативне области.
У
белој маси су смештена базална једра.
Она
утичу на функционисање телесних мишића када су у питању сложени покрети (балет,
спорт, уметничко изражавање и слично).
Аутоматски покрети се обављају без непосредне
контроле коре великог мозга, али њима је претходило дуготрајно учење, уходавање
и тренинг покрета уз велику концентрацију и ангажовање коре великог мозга.
Велики мозак утиче и на рад осталих делова мозга и на
вегетативни нервни систем.
Нема коментара:
Постави коментар