Рефлекси - refleksi

Рефлекс представља реакцију ефектора (мишића, жлезде) на надражај који је примљен преко рецептора.

Према учењу руског физиолога Павлова, рефлексне радње су:

-          урођене (безусловне) и

-          стечене (условне).

Безусловни рефлекси се добијају рођењем.

Нпр. дисање, рад срца, лучење пљувачке, кашљање, кијање, гутање, лучење жлезда...

Центри ових рефлекса се налазе у: продуженој мождини, средњем мозгу и међумозгу.

Условни рефлекси се стичу искуством у току живота, уз учешће коре великог мозга.

Условне рефлексе је проучавао Павлов.

Он је пред давање хране псу, надраживао пса неким светлосним или звучним стимулусом.

Пас је тада лучио пљувачку.

После неког времена, псу се лучила пљувачка сваки пут кад је био звук или светлост, иако није добијао храну.

Павлов сматра да, пошто се у овом експерименту, заједно понављају условни и безусловни надражаји, долази до привремене функционалне везе између центара за лучење пљувачке и центара за вид или слух.

После неког времена, када пас није добијао храну, или ако би био убоден или ударен током пуштања звука или светлости, престала је да му се лучи пљувачка.

Павлов сматра да стечени рефлекси могу постати урођени, ако се понављају током више генерација исте врсте.

Ово је значајно за еволуцију нервног система.

Код људи постоје стечени рефлекси који подсећају на урођене.

Нпр. мишљење или свест.