Виша нервна делатност - viša nervna delatnost

Центри за више нервне делатности се налазе у кори великог мозга.
То су центри за: мишљење, памћење, учење, логичко закључивање, говор, емотивни живот, лично постојање, комуникацију у условима природне и друштвене средине.
Наведене особине су карактеристичне само за човека.
Чеона зона коре великог мозга је процесор или филтер.
Кроз њега пролазе све примљене информације.
Оне се обраде и онда се понашамо у складу са примљеним информацијама.
Ово омогућује истовремено обављање више послова, радно (активно) памћење.
Како ћемо се понашати, зависи од нас самих.
Мишљење и памћење су везани и за активност међумозга.
Центар за памћење речи и слика раздваја значење истих слика коришћених за различите ствари.
Нпр. звезда може да означава фудбалски клуб, небеско тело, европску заједницу...
Центри за знања која се испољавају без претходног размишљања (аутоматски) се налазе у кори великог мозга и у малом мозгу.
Нпр. вожња бицикла, аутомобила, скијање...
Сећања која се дуго задржавају у нашој свести се налазе у кори великог мозга и у међумозгу.
Ово је тзв. епизодно памћење и повезано је са догађајима који су у нама изазвали снажна осећања.
Ако се оштети кора великог мозга, постоји неки вид размишљања али човек није свестан појава око себе.
Мозак је у стању да обради велики број података.
Међутим, он изабере најважније информације а оне најмање важне се пре или касније заборављају.
Што су за нас информације важније, дуже ће се задржати у нашем сећању.
Нпр. најдуже се памте прва љубав, успех, губитак јер су обично повезане са снажним осећањима.
Ако неби било система за аутоматско брисање неважних података, наш психички живот би био јако оптерећен.
Пролазна и повремена краткотрајна заборавност је најчешће последица умора, преоптерећености, промене животног ритма, недостатка сна, стреса...
Такође, способност учења и памћења слаби што смо старији.
Узимање психоактивних супстанци (алкохол, дуван, дроге), затим лекова против високог крвног притиска, јаких болова, умањује способност памћења.
Способност памћења се може побољшати ако водимо активан друштвени живот, затим ако се правилно, уравнотежено хранимо (ако уносимо цинк, бакар, селен, магнезијум, шећер, масне киселине, витамине...)
На сликама 93, 104, као и на првој слици у боји, могу се видети зоне у кори великог мозга, где се виде центри за више нервне делатности.