Dobro došli

DA BISTE SE LAKŠE SNAŠLI, KLIKNITE I PROČITAJTE UPUTSTVA I SAVETE.
PROČITAJTE I KRITERIJUM OCENJIVANJA I BODOVANJE ZA OCENU.
DA BISTE PRONAŠLI ŽELJENU LEKCIJU, U POLJE 'PRETRAŽI OVAJ BLOG' , UKUCAJTE NJEN NASLOV I KLIKNITE 'PRETRAGA', ILI KLIKNITE NA OZNAKU SVOG ODELJENJA I POJAVIĆE SE LEKCIJE KOJE MOŽETE DA ODGOVARATE.
OVO SE SVE NALAZI U DESNOJ KOLONI BLOGA.

понедељак, 2. децембар 2019.

Виша нервна делатност - viša nervna delatnost












Центри за више нервне делатности се налазе у кори великог мозга.
То су центри за: мишљење, памћење, учење, логичко закључивање, говор, емотивни живот, лично постојање, комуникацију у условима природне и друштвене средине.
Наведене особине су карактеристичне само за човека.
Чеона зона коре великог мозга је процесор или филтер.
Кроз њега пролазе све примљене информације.
Оне се обраде и онда се понашамо у складу са примљеним информацијама.
Ово омогућује истовремено обављање више послова, радно (активно) памћење.
Како ћемо се понашати, зависи од нас самих.
Мишљење и памћење су везани и за активност међумозга.
Центар за памћење речи и слика раздваја значење истих слика коришћених за различите ствари.
Нпр. звезда може да означава фудбалски клуб, небеско тело, европску заједницу...
Центри за знања која се испољавају без претходног размишљања (аутоматски) се налазе у кори великог мозга и у малом мозгу.
Нпр. вожња бицикла, аутомобила, скијање...
Сећања која се дуго задржавају у нашој свести се налазе у кори великог мозга и у међумозгу.
Ово је тзв. епизодно памћење и повезано је са догађајима који су у нама изазвали снажна осећања.
Ако се оштети кора великог мозга, постоји неки вид размишљања али човек није свестан појава око себе.
Мозак је у стању да обради велики број података.
Међутим, он изабере најважније информације а оне најмање важне се пре или касније заборављају.
Што су за нас информације важније, дуже ће се задржати у нашем сећању.
Нпр. најдуже се памте прва љубав, успех, губитак јер су обично повезане са снажним осећањима.
Ако неби било система за аутоматско брисање неважних података, наш психички живот би био јако оптерећен.
Пролазна и повремена краткотрајна заборавност је најчешће последица умора, преоптерећености, промене животног ритма, недостатка сна, стреса...
Такође, способност учења и памћења слаби што смо старији.
Узимање психоактивних супстанци (алкохол, дуван, дроге), затим лекова против високог крвног притиска, јаких болова, умањује способност памћења.
Способност памћења се може побољшати ако водимо активан друштвени живот, затим ако се правилно, уравнотежено хранимо (ако уносимо цинк, бакар, селен, магнезијум, шећер, масне киселине, витамине...)
На сликама 93, 104, као и на првој слици у боји, могу се видети зоне у кори великог мозга, где се виде центри за више нервне делатности.

недеља, 1. децембар 2019.

Нерви - nervi

Периферни нервни систем (ПНС), чине соматска и вегетативна нервна влакна.
Соматска нервна влакна инервишу (контролишу, повезана су) мишиће.
Деле се на: осећајна (сензитивна) и покретачка (моторна).
Осећајна преносе надражај од рецептора до нервних центара.
Покретачка преносе надражај од нервних центара до ефектора.
Постоје и мешовита нервна влакна.
Нервна влакна се удружују у нерве.
Нерви су снопови нервних влакана, која имају заједнички омотач.
Постоји 12 пари можданих и 31 пар мождинских нерава.
Мождани нерви:
-         осећајни – видни, слушни и мирисни;
-         покретачки – покретачи очних мишића, језични, нерви мишића лица и повратни;
-         мешовити – троструки, луталица (вагус) и језично-ждрелни.
Мождински нерви полазе са рогова сиве масе кичмене мождине и пролазе између кичмених пршљенова.
Са леђне (задње) стране полазе осећајни нерви.
Са трбушне (предње) стране полазе покретачки нерви.
Они се спајају и формирају мешовите нерве, који излазе између свака 2 суседна кичмена пршљена.

недеља, 24. новембар 2019.

Синапсе - sinapse

То су везе између 2 неурона.
Преко њих се преносе надражаји са једног на други неурон.
Мембрана са које се преноси надражај са једне на другу ћелију се зове пресинаптичка.
Мембрана на коју се преноси надражај се зове постсинаптичка.
Између пресинаптичке и постсинаптичке мембране се може налазити синаптички простор.
У овај синаптички простор се излучује неуротрансмитер.
Неуротрансмитер је хемијски активна супстанца која омогућује и олакшава преношење надражаја..
Неуротрансмитер надражи постинаптичку мембрану, па се тако преноси надражај.
Најчешћи неуротрансмитери су: ацетилхолин, норадреналин, допамин, хистамин.
Синапсе могу бити: електричне, хемијске и мешовите.
Електричне синапсе су када су мембране неурона тесно спојене, па се нервни импулс преноси са ћелије на ћелију као електрична појава.
Хемијске синапсе су са синаптичким простором у кога се излучује неуротрансмитер.
Мешовите синапсе су као електричне, али се преношење нервног импулса олакшава повременим излучивањем неуротрансмитера.
Синапсе могу бити и централне и периферне.
Централне синапсе се налазе у ЦНСу, а периферне се налазе између нервних и мишићних ћелија.
Периферне синапсе се остварују преко тзв. моторних плоча.
Када надражај доспе до моторне плоче, излучи се ацетил холин.
Ацетил холин надражи мишиће и они се згрче.
Моторна плоча се може паралисати деловањем: отрова црне удовице, никотина, курареа, ботулинског отрова.
Ови отрови спречавају излучивање ацетил холина, па надражај изостаје.

субота, 23. новембар 2019.

Вегетативни (аутономни) нервни систем - vegetativni (autonomni) nervni sistem

Контролише рад унутрашњих органа, који раде без утицаја наше воље.
Вегетативни центри се налазе у међумозгу, продуженој мождини и кичменој мождини.
Из тих центара се регулише: лучење пљувачке, рад срца, дисање, терморегулација, сужавање и ширење крвних судова итд.
Овај систем се састоји из: вегетативних ганглија и влакана.
Ганглије су задебљања састављена од: нервних ћелија, нервних влакана и потпорних елемената.
Постоје: вертебралне, паравертебралне и интрамуралне ганглије.
Вертебралне ганглије се налазе са обе стране кичмене мождине.
Паравертебралне се налазе између органа и кичмене мождине.
Интрамуралне ганглије се налазе у зидовима органа које инервишу.
У ганглијама се завршавају бела (мијелинска) влакна а од њих полазе сива (немијелинска) влакна.
Вегетативни систем чине: симпатички и парасимпатички нервни систем.
Оба система су грађена од ганглија и влакана.
Симпатикус обухвата вертебралне и паравертебралне, а парасимпатикус чине интрамуралне ганглије.
Преганглијска влакна симпатичког система су кратка, а постганглијска, која иду до ефектора су дуга.
Преганглијска влакна парасимпатичког система су дуга, а постганглијска су кратка.
Највећи број органа је инервисан и симпатичким и парасимпатичким влакнима.
Ова два система делују антагонистички (супротно један од другог).
На овај начин одржавају равнотежу у организму.
Ако је активност једног дела појачана, активност другог дела је смањена.
Симпатички систем убрзава срчани рад, повећава крвни притисак, сужава крвне судове, шири зенице, спречава пражњење мокраћне бешике, успорава рад црева.
Парасимпатички нервни систем успорава срчани рад, снижава крвни притисак, шири крвне судове, сужава зенице, поспешује рад црева и пражњење мокраћне бешике.
Неуротрансмитер симпатикуса је нор адреналин.
Неуротрансмитер парасимпатикуса је ацетил холин.
Међутим, између преганглијских и постганглијских влакана је ацетил холин код оба система.

петак, 22. новембар 2019.

Велики (предњи) мозак - veliki (prednji) mozak

Највећи је део мозга и прекрива све остале делове мозга.
Подељен је на 2 хемисфере дубоком браздом.
Те хемисфере су спојене можданом масом која се зове мождана греда.
На површини великог мозга је сива маса (тела неурона са дендритима), а у унутрашњости је бела маса (неурити).
Сива маса чини кору (кортекс) великог мозга.
Кора је избраздана што повећава површину великог мозга.
Сваки део тела се налази под контролом неке од зона на кори великог мозга.
Највеће подручје коре заузимају усне, затим лице и палац, а труп и доњи делови тела заузимају мање зоне.
Што је већи број рецептора у одређеним деловима тела и што су сложенији покрети одређених делова тела, то је већа зона на кори великог мозга која га контролише.
Велики мозак је седиште виших нервних делатности, као што су: памћење, учење, мишљење, логичко закључивање, осећања за говор, воља и вољне радње.
Центри за ове функције се налазе у кори великог мозга.
У кори великог мозга се разликују: осећајне, моторне (покретачке) и асоцијативне области.
У белој маси су смештена базална једра.
Она утичу на функционисање телесних мишића када су у питању сложени покрети (балет, спорт, уметничко изражавање и слично).
Аутоматски покрети се обављају без непосредне контроле коре великог мозга, али њима је претходило дуготрајно учење, уходавање и тренинг покрета уз велику концентрацију и ангажовање коре великог мозга.
Велики мозак утиче и на рад осталих делова мозга и на вегетативни нервни систем.

понедељак, 18. новембар 2019.

Međumozak (међумозак)

Заузима средишњи део мозга.
Има задебљале зидове и 3. мождана комора је у облику узаног канала.
Мождана комора је испуњена мождано-мождинском (церебро-спиналном) течношћу.
Састоји се од: епифизе, таламуса и хипоталамуса

Епифиза је жлезда величине зрна грашка.
Зове се још и пинеална жлезда.
Налази се на дорзалној (леђној) страни међумозга.
Задужена је за лучење мелатонина.
Мелатонин је хормон и антиоксидант.
Као хормон регулише будност и спавање (нормалан сан).

Таламус има важну улогу у психо-афективном животу човека (осећања).
Повреде таламуса доводе до преосетљивости, безразложног плача и смеха.
Мимика лица није изражена, не одражава расположење особе и лице изгледа као маска.

Хипоталамус
Ово је доњи део међумозга и налази се у бази мозга.
Са доње стране међумозга се налази нервна петељка која га повезује са хипофизом.
Хипофиза је главна жлезда са унутрашњим лучењем.
Хипоталамус контролише предњи режањ хипофизе, тзв. аденохипофизу и на тај начин учествује у регулацији рада већине жлезда са унутрашњим лучењем.
У хипоталамусу се налазе највиши центри вегетативног нервног система.
Хипоталамус директно утиче на:
-          терморегулацију;
-          промет воде – осморегулацију;
-          рад унутрашњих органа;
-          крвни притисак;
-          сан;
-          осећај глади и ситости;
-          сексуално понашање;
-          емоционалне реакције (бес, љутња, страх..)
Ако је оштећен предњи режањ хипофизе, доћи ће до:
-          појачаног знојења;
-          успореног рада срца;
-          ширења крвних судова;
-          снижавања крвног притиска;
-          појачаног лучења сокова за варење;
-          успоравања метаболизма.
Ако је оштећен задњи режањ, доћи ће до:
-          појачаног лучења адреналина;
-          срце брже ради;
-          сужавања крвних судова;
-          повишеног крвног притиска;
-          ометања нормалних покрета црева.
-          убрзавања метаболизма.

Srednji mozak (средњи мозак)

Најкраћи део мозга, дужине око 15 до 20 милиметара (1,5 до 2 центиметра).
У средњем мозгу се налазе: Силвијев канал и четворогубе квржице.
Силвијев канал је испуњен церебро-спиналном (мождано-мождинском) течношћу.
Четворогубе квржице су: видне и слушне.
Улога средњег мозга је у одржавању нормалног положаја тела и главе и регулисању тонуса (напетости, затегнутости) мишића.
Задужен је за усправљање, акомодацију очног сочива, покрете ока.
Повреде средњег мозга доводе до укочености мишића, дрхтања руку и ногу (Паркинсонова болест).