Dobro došli

DA BISTE SE LAKŠE SNAŠLI, KLIKNITE I PROČITAJTE UPUTSTVA I SAVETE.
PROČITAJTE I KRITERIJUM OCENJIVANJA I BODOVANJE ZA OCENU.
DA BISTE PRONAŠLI ŽELJENU LEKCIJU, U POLJE 'PRETRAŽI OVAJ BLOG' , UKUCAJTE NJEN NASLOV I KLIKNITE 'PRETRAGA', ILI KLIKNITE NA OZNAKU SVOG ODELJENJA I POJAVIĆE SE LEKCIJE KOJE MOŽETE DA ODGOVARATE.
OVO SE SVE NALAZI U DESNOJ KOLONI BLOGA.

петак, 13. јул 2018.

Аутозомно-рецесивно наслеђивање - autozomno recesivno nasledjivanje

     Рецесивне мутације су много чешће од доминантних.
     Теже се испитују, јер се испољавају само у хомозиготном стању (аа).
     Други разлог је што се у хетерозиготном стању (Аа), могу преносити кроз генерације, скривени од селекције.
     Хетерозиготне јединке су фенотипски здраве (имају нормалан изглед и способности), али два хетерозиготна родитеља могу добити болесно дете, ако се рецесивне особине појаве у хомозиготном облику (аа).
     Од нормалних особина се наслеђује нпр. срасла ушна ресица и немогућност увртања језика.
     Међутим, далеко је већи број болести које се наслеђују на овај начин.
-         неки облици дистрофије мишића,
-         аниридија – сужене зенице,
-         наследна зрикавост и
-         ензимопатије.
     Ензимопатије су недостаци ензима (ген није способан да ствара ензим), што доводи до прекида метаболичких процеса.
-         Албинизам – недостатак пигмента меланина у коси, кожи и очима. Тада недостаје ензим тирозиназа, који претвара аминокиселину тирозин у пигмент меланин.
-         Фенилкетонурија је болест, која доводи до менталне заосталости. Болест се може спречити ако се новорођенчету на време искључи из исхране фенил-аланин.
-         Алкаптонурија доводи до запаљења зглобова (артритиса).
-         Галактоземија доводи до умне заосталости и смрти детета. Може се спречити ако се беби не даје млеко и производи који садрже млечни шећер галактозу.
-         Амауротична идиотија (Теј-Саксова болест) доводи до менталне заосталости и слепила код деце. Ту је поремећен метаболизам липида.

петак, 6. јул 2018.

Аутозомно доминантно наслеђивање/autozomno dominantno nasleđivanje

     На овај начин се могу наследити нормалне особине, али и аномалије (неправилности) у развоју, као и болести.
     Од нормалних особина (варијација) се наслеђују: изразита пегавост лица, рупица на бради, шиљат корен косе на челу, бели прамен косе, одвојена ушна ресица, способност уздужног и повратног увртања језика, када је леви палац изнад десног палца приликом склапања дланова, деснорукост итд.N
     Од аномалија, доминантно се наслеђују:
-         синдактилија – срасли прсти на рукама и стопалима,
-         брахидактилија – јако кратки прсти на рукама,
-         полидактилија – шестопрстост шака и стопала,
-         кокошије (пилеће) груди – јако испупчена грудна кост итд
     Мутирани алел се назива доминантним ако се фенотипски изражава у хетерозиготном стању (Аа).
     Доминантне мутације код човека, најчешће ремете правилну синтезу градивних (структурних) протеина, који учествују у формирању ткива и органа.
     У фенотипу (изгледу и способностима) носилаца ових мутација се уочавају различите анатомско-морфолошке промене.
     Такође се могу наследити и тежи поремећаји (болести):
-         ахондроплазија – болест скелета која изазива патуљаст раст,
-         астигматизам – када се неправилно прелама светлост у оку (исправља се наочарима),
-         очна катаракта,
-         хиперхолестеролемија – повећан ниво холестеролa,
-   NP синдром (нокат-чашица синдром) - када се деси мутација гена на хромозому 9. Она узрокује дефектне нокте и чашицу колена, или се ове творевине уопште не стварају.
     По правилу, аутозомно-доминантни поремећаји нису тешки као рецесивни, јер су носиоци ових мутација углавном хетерозиготи а изражајност ових гена може бити јако променљива.

четвртак, 5. јул 2018.

Типови наслеђивања особина - tipovi nasleđivanja osobina

     Може бити: моногенско и полигенско (мултифакторско, квантитативно).
     Моногенско наслеђивање може бити везано за аутозомне хомологе хромозоме и за полне хромозоме (гонозоме).
     Особине везане за хомологе аутозоме могу бити: доминантне и рецесивне.
     Испољавају се мутацијама на само једном пару гена на хомологим хромозомима.
     Овако се наслеђују и нормалне и патолошке особине.
     Дакле, наслеђивање може бити: аутозомно доминантно и аутозомно рецесивно.
     Особине везане за гонозоме се углавном наслеђују као рецесивне.
     Наслеђивање може бити везано за X и Y полне хромозоме.
     Постоје још и:
-          интермедијерно (моногенетско),
-          кодоминантно (моногентско) и
-          корелативно или везано (моногенетско) наслеђивање.
     На полигено наслеђивање утиче више гена.
     Важно је напоменути да се стечене особине не наслеђују.

среда, 4. јул 2018.

Хромозоми човека Hromozomi čoveka

     Телесне ћелије човека садрже 46 хромозома.
     То је диплоидан број 2n – две гарнитуре хромозома – једна од оца, друга од мајке.
     Хромозоми су у једру распоређени у паровима.
     Ти парови се називају хомологи парови или хомологи хромозоми.
     Један је од оца а други од мајке.
     Хомологи хромозоми су морфолошки слични. Имају исти положај центромере и величину.
     Скуп свих хромозома у једру, онако како их видимо под микроскопом се назива кариотип.
     Када се хромозоми фотографишу и поређају по величини и облику (положају центромере), добија се кариограм.
     Према величини и положају центромере, хромозоми се сврставају у 7 група.
     Те групе се обележавају великим словима латинице (A,B,C,D,E,F,G).
     Најкрупнији хромозоми су у групи A , а најситнији у групи G.
     Полни X хромозом се према облику и величини може сврстати у C групу, а Y хромозом у групу G.
     Данас се зна место за око 1000 гена.
     Утврђена је природа наслеђивања за око 5000 фенотипских особина.
     Утврђено је да око 70% гена има један, а око 30%, више алелних облика.
     Најмањи је број гена који одређују једну особину.
     Више је изражена плејотропност гена – појава да један ген управља развићем више особина.
     Највише је полигенских особина – када једну особину контролише активност више гена.
     На првом пару хомологих хромозома се налази ген за Rh фактор.
     На шестом пару се налази тзв. HLA ген (хумани леукоцитарни антиген), од кога зависи имунолошка отпорност организма према многим болестима.
     На деветом пару је смештен ген за ABO крвне групе.
      Ген за инсулин је на хромозомском пару број 11.
      Ген за хормон раста је на хомологом пару број 17.

уторак, 3. јул 2018.

Генетичко одређивање пола код људи

    Полне ћелије човека (гамети) садрже 23 хромозома.
    То је хаплоидан број и означава се са n.
     Од тих 23 хромозома, 22 се називају аутозоми, а 23. се назива полни хромозом, јер учествује у одређивању пола.
     Код жена, јајна ћелија има 22 аутозомна хромозома (аутозома) и X полни хромозом.
     Због тога што има само једну врсту полних хромозома, каже се да су женски гамети хомогамети.
     Код мушкараца постоје два типа сперматозоида.
     Приближно половина има 22 аутозома и X полни хромозом, а половина има 22 аутозома и Y полни хромозом.
     Мушки гамети се због овога називају хетерогамети, јер имају и X и Y полне хромозоме.
     Уколико се споје јајна ћелија са X полним хромозомом са сперматозоидом који има X полни хромозом, дете ће имати 44 аутозома и 2X (XX) полна хромозома, дакле женски пол.
     Спајањем јајне ћелије са X хромозомом и сперматозоида са Y хромозомом, дете ће имати 44 аутозома и XY полне хромозоме, дакле биће мушког пола.
     Из овога се може закључити да пол детета зависи од оца.
     Генетичка детерминација (одређивање) пола се заснива на успостављању генетичке равнотеже између гена смештених на X хромозомима и гена смештених на аутозомима.
     Ако постоји само један X хромозом, преовладаће аутозомни гени диплоидне гарнитуре, па ће дете бити мушког пола.
     Међутим, ако ћелије садрже 2X хромозома, онда долази до већег изражаја гена са ова два хромозома, што доводи до развића женских полних особина.

четвртак, 19. април 2018.

Плацента - плацентација

Ово је омотач грађен од ткива мајки и ткива плода.
Преко ње се обавља размена гасова између крви мајке и крви плода (дисање).
Из крви мајке у крв плода прелазе хранљиве материје (исхрана).
Из крви плода, кроз њу пролазе отпадни производи (излучивање).
Из крви мајке у крв плода, пролазе и антитела (гама-глобулини), која спречавају да се беба разболи од неких заразних болести у првим месецима живота.
Плацента излучује хормоне, неопходне за одржавање трудноће.
Опна плаценте спречава продор већине бактерија и хемикалија у крв плода.

Плацента не може да задржи:
 - седативе, анестетике, алкохол, никотин...
 - вирусе рубеоле, херпеса и сиде,
 - бактерије Трепонему палидум и Гонокок, узрочнике сифилиса и гонореје,
 - паразита Токсоплазму гонди...
Ови патогени, могу изазвати поремећаје у развићу плода (тератогени ефекат) - ембриопатије и фетопатије.

понедељак, 9. април 2018.

Osnovna pravila nasleđivanja

Nasleđivanje se prati u toku više generacija.
Generacija je period života jedinke od njenog začeća do dostizanja polne zrelosti.
Osnovna pravila nasleđivanja su:
 - pravilo rastavljanja naslednih činilaca (gena) i
 - pravilo slobodnog kombinovanja gena.
Njih je otkrio i ustanovio Gregor Mendel, dok je eksperimentisao na baštenskom grašku. On je otkrio mehanizam nasleđivanja za 7 osobina, jer su se geni koji su ih kontrolisali nalazili na 7 različitih parova homologih hromozoma. 
On je pratio nasleđivanje osobina koje se ispoljavaju u samo 2 oblika. Npr. okruglo i naborano zrno, ili žuto i zeleno zrno.
Prvu generaciju od koje je počeo da prati nasleđivanje je nazvao roditeljska (parentalna).
Obeležio je sa slovom p.
Naredne generacije su generacije potomaka (filijalne).
Obeležavaju se sa F1, F2, F3...
Ukrštanje pri kojem se prati nasleđivanje jedne osobine je monohibridno.
Ukrštanje pri kojem se prati nasleđivanje 2 osobine je dihibridno.
Ukrštanje pri kojem se prati nasleđivanje 3 osobine je trihibridno.
Ukrštanje pri kojem se prati nasleđivanje 4 i više osobina je polihibridno.
Ako se broj posmatranih osobina obeleži sa n, onda će se:
 - broj genotipova računati po formuli 3 na n,
 - broj fentotipova će se računati po formuli 2 na n.