Хромозоми човека

     Телесне ћелије човека садрже 46 хромозома.

     То је диплоидан број 2n – две гарнитуре хромозома – једна од оца, друга од мајке.

     Хромозоми су у једру распоређени у паровима.

     Ти парови се називају хомологи парови или хомологи хромозоми.

     Један је од оца а други од мајке.

     Хомологи хромозоми су морфолошки слични. Имају исти положај центромере и величину.

     Скуп свих хромозома у једру, онако како их видимо под микроскопом се назива кариотип.

     Када се хромозоми фотографишу и поређају по величини и облику (положају центромере), добија се кариограм.

     Према величини и положају центромере, хромозоми се сврставају у 7 група.

     Те групе се обележавају великим словима латинице (A,B,C,D,E,F,G).

     Најкрупнији хромозоми су у групи A , а најситнији у групи G.

     Полни X хромозом се према облику и величини може сврстати у C групу, а Y хромозом у групу G.

     Данас се зна место за око 1000 гена.

     Утврђена је природа наслеђивања за око 5000 фенотипских особина.

     Утврђено је да око 70% гена има један, а око 30%, више алелних облика.

     Најмањи је број гена који одређују једну особину.

     Више је изражена плејотропност гена – појава да један ген управља развићем више особина.

     Највише је полигенских особина – када једну особину контролише активност више гена.

     На првом пару хомологих хромозома се налази ген за Rh фактор.

     На шестом пару се налази тзв. HLA ген (хумани леукоцитарни антиген), од кога зависи имунолошка отпорност организма према многим болестима.

     На деветом пару је смештен ген за ABO крвне групе.

      Ген за инсулин је на хромозомском пару број 11.

      Ген за хормон раста је на хомологом пару број 17.