Dobro došli

DA BISTE SE LAKŠE SNAŠLI, KLIKNITE I PROČITAJTE UPUTSTVA I SAVETE.
PROČITAJTE I KRITERIJUM OCENJIVANJA I BODOVANJE ZA OCENU.
DA BISTE PRONAŠLI ŽELJENU LEKCIJU, U POLJE 'PRETRAŽI OVAJ BLOG' , UKUCAJTE NJEN NASLOV I KLIKNITE 'PRETRAGA', ILI KLIKNITE NA OZNAKU SVOG ODELJENJA I POJAVIĆE SE LEKCIJE KOJE MOŽETE DA ODGOVARATE.
OVO SE SVE NALAZI U DESNOJ KOLONI BLOGA.

петак, 26. октобар 2018.

Методе изучавања ћелије помоћу светлосног микроскопа

Да би се могле посматрати ћелије под микроскопом, потребно је прво да се направи препарат.
Препарат може бити привремени и трајни.
За привремене препарате су потребни предметно и покровно стакло. Често је потребна и вода, а неке препарате је потребно обојити различитим хемикалијама да би се ћелије боље виделе.
Од хемикалија се најчешће употребљавају: сирће, еозин, луголов раствор, сирћетна киселина, метиленско плаво и друге.
Осим микроскопа, потребни су и пинцете, капаљке, маказе, склапели, игле итд.
Принцип израде препарата је у суштини исти:
 - препарат који се посматра, треба да буде што тањи, да би светлост могла да пролази кроз њега. Ово омогућује да се види оно што желимо да проучимо;
 - на предметно стакло се стави кап воде;
 - у ту кап воде се стави део који желимо да посматрамо;
 - ако треба обојити препарат, дода се и жељена хемикалија;
 - препарат се прекрије покровним стаклом;
 - да би се избегло стварање мехурића, покровно стакло благо куцнути одозго;
 - препарат се посматра прво под мањим а онда под већим увећањем.

уторак, 18. септембар 2018.

Značaj bakterija u svakodnevnom životu

Rečeno je da su bakterije vrlo otporne, prilagodljive i rasprostranjene.
Veoma se brzo razmnožavaju i sve ovo ih čini jako pogodnim za istraživanja i upotrebu u privredi i svakodnevnom životu.
U našem organizmu se nalaze bakterije koje pomažu preradu hrane i regulišu rad creva. To su probiotske bakterije.
Koristile su se u svakodnevnom životu da bi domaćice ukiselile mleko, napravile jogurt i druge mlečne proizvode.
To je zato što bakterije vrše mlečno kiselinsko vrenje.
Domaćini na selu su zahvaljujući bakterijama pravili rakiju i druga alkoholna pića.
To je zato što one vrše alkoholno vrenje.
Poljoprivrednici su đubrili zemlju stajskim đubrivom. Na toj podlozi su se razvijale saprofitske bakterije (bakterije razlagači), koje su to đubrivo razlagale na mineralne soli.
Bakterije na taj način povećavaju plodnost zemljišta i utiču na kruženje materija u prirodi.
U zemljištu živi još jedna grupa bakterija koja povećava plodnost zemljišta. To su azotofiksatori.
Ove bakterije vezuju elementarni azot iz vazduha i pretvaraju ga u nitrate, koji su značajni za plodnost zemljišta.
Zato poljoprivrednici sade detelinu i lucerku na parcelama, jer ove bakterije žive na korenju tih biljaka.
Bakterije su pogodne za istraživanja u medicini. Za pokazivanje efikasnosti antibiotika, za dobijanje insulina i hormona rasta i tzv 'jednoćelijskih proteina' koji se koriste u ishrani stoke.
U zaštiti životne sredine su značajne zbog razlaganja organskih otpadaka.

четвртак, 26. јул 2018.

Наслеђивање везано за Y хромозом/nasleđivanje vezano za Y hromozom

     Назива се још и холандрично наслеђивање.
     Преноси се искључиво са очева на синове, јер само мушкарци имају Y полни хромозом.
     Нпр. длакавост ушију.
     Ова особина је нарочито изражена у Индији, Јапану и Аустралији.
     На Y хромозому се налазе гени за настанак тестиса, сперматогенезу (стварање мушких полних ћелија), раст.
     Мутирани гени могу изазвати болести:
-         гонадалну дисгенезију (недовољно развијени полни органи),
-         фактори за азооспермију (немогућност стварања сперматозоида).
Преузето са бионет школе.

уторак, 24. јул 2018.

Наслеђивање везано за ИКС хромозом/nasleđivanje vezano za X hromozom

     Мутирани гени смештени на X хромозому се најчешће понашају као рецесивни.
     Синови наслеђују X хромозом од мајке, а Y хромозом од оца.
     Због тога очеви преносе оболели ген искључиво на своје ћерке, а преко њих на мушку унучад.
     Жене које имају два X хромозома су углавном фенотипски здраве, али су хетерозиготни преносиоци мутираног гена, па ће га пренети на 50% својих синова који ће бити оболели и 50% ћерки, које су фенотипски здраве, али су хетерозиготни преносиоци мутираног (рецесивног) гена.
     Синови су знатно чешће оболели, јер имају један Х хромозом и та се рецесивна особина увек изражава.
     Примери: хемофилија и далтонизам.
     Хемофилија је болест, која настаје када ген не може да ствара антихемофилични глобулин (протеин лоптастог облика задужен за грушање – коагулацију крви).
     Код нормалних особа, крв се згруша за око 5 до 10 минута.
     Код хемофиличара се крв груша за око 30 минута до неколико сати, па особа може искрварити на смрт.
     Због тога је до пре 35 година, само 24% мушкараца доживљавало 16 година.
     Данас се проценат преживелих повећао на 95%, јер се оболелим особама даје антихемофилични глобулин и трансфузија крви.
     Болест је откривена код владарских породица широм Европе (нпр. код потомака енгласке краљице Викторије, која је била хетреозиготни носилац мутираног гена).
     Хемофилија се може јавити и код жена, али је тај проценат изузетно мали.
     То се дешава у случајевима када је мајка преносилац гена, а отац хемофиличар.
     Далтонизам је поремећај, при којем особе не могу да разликују две или више боја.
     Овај поремећај може бити опасан за транспортне раднике, војнике, пилоте, јер им може угрозити живот.
   Преко ИКС хромозома се могу наследити и атрофија оптичког нерва, јувенилни глауком...
     Преко X хромозома се могу преносити и доминантне особине, али су оне изузетно ретке.
     Јављају се 2 пута чешће код жена јер оне имају два X хромозома.
     Хетерозиготна жена ће тај доминантни мутирани ген преносити на 50% свог потомства, а хомозиготна на све своје потомке.

петак, 13. јул 2018.

Аутозомно-рецесивно наслеђивање - autozomno recesivno nasledjivanje

     Рецесивне мутације су много чешће од доминантних.
     Теже се испитују, јер се испољавају само у хомозиготном стању (аа).
     Други разлог је што се у хетерозиготном стању (Аа), могу преносити кроз генерације, скривени од селекције.
     Хетерозиготне јединке су фенотипски здраве (имају нормалан изглед и способности), али два хетерозиготна родитеља могу добити болесно дете, ако се рецесивне особине појаве у хомозиготном облику (аа).
     Од нормалних особина се наслеђује нпр. срасла ушна ресица и немогућност увртања језика.
     Међутим, далеко је већи број болести које се наслеђују на овај начин.
-         неки облици дистрофије мишића,
-         аниридија – сужене зенице,
-         наследна зрикавост и
-         ензимопатије.
     Ензимопатије су недостаци ензима (ген није способан да ствара ензим), што доводи до прекида метаболичких процеса.
-         Албинизам – недостатак пигмента меланина у коси, кожи и очима. Тада недостаје ензим тирозиназа, који претвара аминокиселину тирозин у пигмент меланин.
-         Фенилкетонурија је болест, која доводи до менталне заосталости. Болест се може спречити ако се новорођенчету на време искључи из исхране фенил-аланин.
-         Алкаптонурија доводи до запаљења зглобова (артритиса).
-         Галактоземија доводи до умне заосталости и смрти детета. Може се спречити ако се беби не даје млеко и производи који садрже млечни шећер галактозу.
-         Амауротична идиотија (Теј-Саксова болест) доводи до менталне заосталости и слепила код деце. Ту је поремећен метаболизам липида.

петак, 6. јул 2018.

Аутозомно доминантно наслеђивање/autozomno dominantno nasleđivanje

     На овај начин се могу наследити нормалне особине, али и аномалије (неправилности) у развоју, као и болести.
     Од нормалних особина (варијација) се наслеђују: изразита пегавост лица, рупица на бради, шиљат корен косе на челу, бели прамен косе, одвојена ушна ресица, способност уздужног и повратног увртања језика, када је леви палац изнад десног палца приликом склапања дланова, деснорукост итд.N
     Од аномалија, доминантно се наслеђују:
-         синдактилија – срасли прсти на рукама и стопалима,
-         брахидактилија – јако кратки прсти на рукама,
-         полидактилија – шестопрстост шака и стопала,
-         кокошије (пилеће) груди – јако испупчена грудна кост итд
     Мутирани алел се назива доминантним ако се фенотипски изражава у хетерозиготном стању (Аа).
     Доминантне мутације код човека, најчешће ремете правилну синтезу градивних (структурних) протеина, који учествују у формирању ткива и органа.
     У фенотипу (изгледу и способностима) носилаца ових мутација се уочавају различите анатомско-морфолошке промене.
     Такође се могу наследити и тежи поремећаји (болести):
-         ахондроплазија – болест скелета која изазива патуљаст раст,
-         астигматизам – када се неправилно прелама светлост у оку (исправља се наочарима),
-         очна катаракта,
-         хиперхолестеролемија – повећан ниво холестеролa,
-   NP синдром (нокат-чашица синдром) - када се деси мутација гена на хромозому 9. Она узрокује дефектне нокте и чашицу колена, или се ове творевине уопште не стварају.
     По правилу, аутозомно-доминантни поремећаји нису тешки као рецесивни, јер су носиоци ових мутација углавном хетерозиготи а изражајност ових гена може бити јако променљива.

четвртак, 5. јул 2018.

Типови наслеђивања особина - tipovi nasleđivanja osobina

     Може бити: моногенско и полигенско (мултифакторско, квантитативно).
     Моногенско наслеђивање може бити везано за аутозомне хомологе хромозоме и за полне хромозоме (гонозоме).
     Особине везане за хомологе аутозоме могу бити: доминантне и рецесивне.
     Испољавају се мутацијама на само једном пару гена на хомологим хромозомима.
     Овако се наслеђују и нормалне и патолошке особине.
     Дакле, наслеђивање може бити: аутозомно доминантно и аутозомно рецесивно.
     Особине везане за гонозоме се углавном наслеђују као рецесивне.
     Наслеђивање може бити везано за X и Y полне хромозоме.
     Постоје још и:
-          интермедијерно (моногенетско),
-          кодоминантно (моногентско) и
-          корелативно или везано (моногенетско) наслеђивање.
     На полигено наслеђивање утиче више гена.
     Важно је напоменути да се стечене особине не наслеђују.