Geni ne utiču na ponašanje direktno, već preko kontrole stvaranja gradivnih proteina i enzima.
Od tih proteina i enzima zavise struktura i funkcionisanje nervnih ćelija (neurona) i različitih tipova moždanih ćelija.
Osnovne funkcije mozga su: komunikacija, koordinacija i kontrola funkcionisanja organizma kao celine, sposobnost razmišljanja i racionalnog donošenja odluka.
Normalno funkcionisanje mozga je uslovljeno naslednim dispozicijama i razvojnim i sredinskim činiocima.
Zato postoje velike razlike u okviru normalnih granica mentalnih obeležja i ponašanja ljudi.
Većina osobina ponašanja se ne ispoljava odmah po rođenju, već se postepeno formira i razvija tokom života.
Taj proces se u psihologiji naziva razvoj ličnosti.
Razvoj ličnosti zavisi od uticaja spoljašnje sredine i od genetičke konstitucije osobe.
Od karakteristika normalne ličnosti čija se naslednost i varijabilnost mogu analizirati navode se:
- inteligencija;
- crte ličnosti i
- talenti.
Većina naučnika smatra da na razvoj ovih osobina genotip utiče sa 50%, spoljašnja sredina sa 30%, a interakcija genotipa i spoljašnje sredine 20%. U literaturi se pominju podaci: 60% genotip, 30% spoljašnja sredina i 10% interakcija genotipa i spoljašnje sredine.
Ovo znači da učešće genotipa na razvoj inteligencije može biti 70% (50% + 20%), ako osoba ima povoljne uslove (vaspitanje, škola, ishrana, nega).
Isto tako se učešće i uticaj genotipa mogu smanjiti na 30%, ako su nepovoljni društveno-ekonomski uslovi.
Genotip ima veći uticaj na:
- inteligenciju,
- introvertnost (povučenost),
- ekstrovertnost (slobodnije ponašanje),
- verbalne sposobnosti (tečnost u govoru),
- sposobnost orijentacije u prostoru,
- muzikalnost i sluh;
- talenat za slikarstvo i vajarstvo itd.
Spoljašnja sredina i rad na sebi imaju veći uticaj na:
- sposobnost razmišljanja i pamćenje (memorija);
- osetljivost;
-.kritičnost;
- intuitivnost itd.
Na sve navedene osobine utiče spoljašnja sredina, pa se mogu unaprediti ukoliko osoba radi na sebi (uči, vežba...).
Ove se osobine nasleđuju pod uticajem više gena (poligene, kvantitativne osobine).
Zato je jako teško odrediti mehanizam njihovog nasleđivanja.
Npr. kod inteligencije se zapažaju razlike između pojedinih etničkih grupa, ali to je zbog razlika u kulturi, društvenim odnosima i životnom standardu.
Najčešća metoda za utvrđivanje stepena učešća naslednih činilaca kod inteligencije je upoređivanje podudarnosti koeficijenta inteligencije kod jednojajčanih (monozigotnih) i dvojajnih (dizigotnih) blizanaca, zatim kod rođenih braće i sestara, nesrodnih osoba. Gledalo se takođe da li žive u istim ili različitim porodicama, da li su deca usvojena itd.
Najveća podudarnost koeficijenata inteligencije je kod monozigotnih blizanaca - 0,9 (90%).
Najmanja korelacija (podudarnost) je kod nesrodnih osoba koje su živele odvojeno - manje od 0,1 (manje od 10%).
Kod nesrodnih osoba koje su živele zajedno, podudarnost u koeficijentima inteligencije je bila 0,22 ili 22%.
Ovo nedvosmisleno ukazuje na dominantan uticaj genotipa na inteligenciju.
Važno je napomenuti da koeficijent inteligencije ne govori sve o inteligenciji jedne osobe jer postoje specifične obdarenosti i kreativne sposobnosti osobe. Isto tako, dve osobe sa istim koeficijentom inteligencije će vrlo često različito ispoljavati pojedinačne sklonosti u okviru opštih sposobnosti.
Od tih proteina i enzima zavise struktura i funkcionisanje nervnih ćelija (neurona) i različitih tipova moždanih ćelija.
Osnovne funkcije mozga su: komunikacija, koordinacija i kontrola funkcionisanja organizma kao celine, sposobnost razmišljanja i racionalnog donošenja odluka.
Normalno funkcionisanje mozga je uslovljeno naslednim dispozicijama i razvojnim i sredinskim činiocima.
Zato postoje velike razlike u okviru normalnih granica mentalnih obeležja i ponašanja ljudi.
Većina osobina ponašanja se ne ispoljava odmah po rođenju, već se postepeno formira i razvija tokom života.
Taj proces se u psihologiji naziva razvoj ličnosti.
Razvoj ličnosti zavisi od uticaja spoljašnje sredine i od genetičke konstitucije osobe.
Od karakteristika normalne ličnosti čija se naslednost i varijabilnost mogu analizirati navode se:
- inteligencija;
- crte ličnosti i
- talenti.
Većina naučnika smatra da na razvoj ovih osobina genotip utiče sa 50%, spoljašnja sredina sa 30%, a interakcija genotipa i spoljašnje sredine 20%. U literaturi se pominju podaci: 60% genotip, 30% spoljašnja sredina i 10% interakcija genotipa i spoljašnje sredine.
Ovo znači da učešće genotipa na razvoj inteligencije može biti 70% (50% + 20%), ako osoba ima povoljne uslove (vaspitanje, škola, ishrana, nega).
Isto tako se učešće i uticaj genotipa mogu smanjiti na 30%, ako su nepovoljni društveno-ekonomski uslovi.
Genotip ima veći uticaj na:
- inteligenciju,
- introvertnost (povučenost),
- ekstrovertnost (slobodnije ponašanje),
- verbalne sposobnosti (tečnost u govoru),
- sposobnost orijentacije u prostoru,
- muzikalnost i sluh;
- talenat za slikarstvo i vajarstvo itd.
Spoljašnja sredina i rad na sebi imaju veći uticaj na:
- sposobnost razmišljanja i pamćenje (memorija);
- osetljivost;
-.kritičnost;
- intuitivnost itd.
Na sve navedene osobine utiče spoljašnja sredina, pa se mogu unaprediti ukoliko osoba radi na sebi (uči, vežba...).
Ove se osobine nasleđuju pod uticajem više gena (poligene, kvantitativne osobine).
Zato je jako teško odrediti mehanizam njihovog nasleđivanja.
Npr. kod inteligencije se zapažaju razlike između pojedinih etničkih grupa, ali to je zbog razlika u kulturi, društvenim odnosima i životnom standardu.
Najčešća metoda za utvrđivanje stepena učešća naslednih činilaca kod inteligencije je upoređivanje podudarnosti koeficijenta inteligencije kod jednojajčanih (monozigotnih) i dvojajnih (dizigotnih) blizanaca, zatim kod rođenih braće i sestara, nesrodnih osoba. Gledalo se takođe da li žive u istim ili različitim porodicama, da li su deca usvojena itd.
Najveća podudarnost koeficijenata inteligencije je kod monozigotnih blizanaca - 0,9 (90%).
Najmanja korelacija (podudarnost) je kod nesrodnih osoba koje su živele odvojeno - manje od 0,1 (manje od 10%).
Kod nesrodnih osoba koje su živele zajedno, podudarnost u koeficijentima inteligencije je bila 0,22 ili 22%.
Ovo nedvosmisleno ukazuje na dominantan uticaj genotipa na inteligenciju.
Važno je napomenuti da koeficijent inteligencije ne govori sve o inteligenciji jedne osobe jer postoje specifične obdarenosti i kreativne sposobnosti osobe. Isto tako, dve osobe sa istim koeficijentom inteligencije će vrlo često različito ispoljavati pojedinačne sklonosti u okviru opštih sposobnosti.
Нема коментара:
Постави коментар