Ćelijsko disanje

Katabolički proces.
Složena organska jedinjenja se razlažu na prosta, uz postepeno oslobađanje hemijske energije.
Energiju za ove procese obezbeđuje adenozin tri fosfat, tako što otpušta fosfatne (PO4) grupe.
Osnovni materijal koji se koristi u procesu ćelijskog disanja su ugljeni hidrati, odnosno glukoza, mada se koriste i masti i belančevine.
Kod nas se rezerve glukoze nalaze u obliku glikogena.
On se nalazi u jetri i mišićima.
Glikogen se prvo uz pomoć enzima razlaže do glukoze, a zatim se glukoza razlaže dalje.
Glukoza se razlaže u svakoj ćeliji.
U najvećem broju ćelija, glukoza se razlaže u dve etape.
To su glikoliza i Krebsov ciklus.
Glikoliza se odvija u citoplazmi, bez prisustva kiseonika.
Tada se glukoza razlaže do dva molekula pirogrožđane kiseline.
Sa pirogrožđanom kiselinom se mogu desiti dve stvari.
Prva je da ako i dalje nema kiseonika, pirogrožđana kiselina se razlaže do mlečne kiseline.
Mlečna kiselina izaziva zamor organizma.
Druga stvar je da pirogrožđana kiselina pređe u mitohondrije, u Krebsov ciklus.
Krebsov ciklus se odvija u prisustvu kiseonika.
U ovim biohemijskim reakcijama nastaju ugljen dioksid i voda.
Takođe se oslobađa i energija.
Polovina te enrgije se nakuplja u obliku ATP-a i nju koriste ćelije za sinteze, razlaganje i biološki rad.
Druga polovina te energije se gubi u obliku toplote.
Treba napomenuti da se u nervnim ćelijama i crvenim krvnim zrnncima, glukoza razlaže direktnom oksidacijom uz prisustvo kiseonika, a ne u dve faze.
Takođe, osim ugljenih hidrata, razlažu se i masti i belančevine.
I iz njih se oslobađa energija.
Masti su bogatije energijom od ugljenih hidrata.
Razlažu se do ugljen dioksida i vode.