Hrana su neorganske i organske supstance koje grade ljudski organizam i daju mu energiju.
Neorganske: voda i minerali.
Organske: ugljeni hidrati (šećeri), masti(ulja), belančevine (proteini) i vitamini.
Hranu čovek dobija iz životnih namirnica.
To je sve ono što jedemo i pijemo, sveže ili prerađeno (hleb, mleko, šećer, meso, jaja, sir...).
Po svojoj biološkoj konstituciji i evolutivnom nasleđu, čovek je svaštojed.
Dakle uzima hranu biljnog i životinjskog porekla.
Energetska vrednost hrane se izražava preko količine toplote koja se iz nje može dobiti po jedinici mase hranljive materije.
Ta toplota se izražava u Džulima (J) ili kalorijama (cal).
Dnevne potrebe za hranom zavise od životnog doba, pola, zdravstvenog stanja i aktivnosti kojom se bavimo.
Važno je da hrana bude raznovrsna, da bi se unele sve neophodne supstance.
U slučajevima gojaznosti se primenjuje dijeta, koja mora biti pod nadzorom lekara.
Pravilna ishrana podrazumeva uzimanje mešovitih obroka koji bi trebalo da sadrže oko:
- 15% proteina,
- 30% masti i
- 55% ugljenih hidrata.
Voda:
- gradi naš organizam,
- omogućava da se dešavaju biohemijski procesi,
- univerzalan je rastvarač,
- učestvuje u termoregulaciji,
- transportuje materije kroz organizam.
Minerali su prisutni u obliku jona, soli i oligoelemenata.
Omogućavaju:
- normalno funkcionisanje nervnog sistema i mišića,
- razvoj kostiju i zuba,
- odvijanje biohemijskih procesa,
- rad organa za disanje,
- razmenu gasova,
- jačanje imuniteta itd.
Rezerve kalcjuma i gvožđa su u kostima i zubima. Ako se ne unosi dovoljna količina ovih elemenata, one se crpe iz kostiju i zuba i dopremaju do ćelija u organizmu.
Oligoelementi su: kalcijum, natrijum, hlor, litijum, selen, jod, gvožđe, bakar itd. Nalaze se u organizmu u tragovima, ali su vrlo značajni.
Ugljeni hidrati daju energiju organizmu.
Kod nas su osnovni glukoza i fruktoza.
Rezerve ugljenih hidrata su u obliku glikogena u jetri i mišićima.
Hranom unosimo skrob i celulozu.
Iako celulozu ne možemo da varimo jer nemamo enzime za to, ona je značajna za pokrete creva koji olakšavaju varenje.
Masti su posle šećera najznačajnjiji izvori energije.
Bogatije su energijom od šećera.
Dnevne potrebe su od 50 do 80 grama.
Masne naslage ne nastaju samo od masti, već i od viška šećera i belančevina.
Proteini imaju višestruku ulogu u organizmu.
Sastavljeni su od aminokiselina.
Aminokiseline koje grade proteine se mogu podeliti na bitne i nebitne.
Bitne su one koje naš organizam ne može da stvori. Zato je potrebno da ih uzimamo preko mesa, jaja, mleka itd.
Nebitne aminokiseline naš organizam sam stvara.
Dnevna poreba našeg organizma za proteinima je od 1 do 2 grama po kilogramu telesne mase. Dakle, osoba teška 70 kilograma, treba da unese do 140 grama proteina. Više od toga, ne može da se iskoristi.
Neorganske: voda i minerali.
Organske: ugljeni hidrati (šećeri), masti(ulja), belančevine (proteini) i vitamini.
Hranu čovek dobija iz životnih namirnica.
To je sve ono što jedemo i pijemo, sveže ili prerađeno (hleb, mleko, šećer, meso, jaja, sir...).
Po svojoj biološkoj konstituciji i evolutivnom nasleđu, čovek je svaštojed.
Dakle uzima hranu biljnog i životinjskog porekla.
Energetska vrednost hrane se izražava preko količine toplote koja se iz nje može dobiti po jedinici mase hranljive materije.
Ta toplota se izražava u Džulima (J) ili kalorijama (cal).
Dnevne potrebe za hranom zavise od životnog doba, pola, zdravstvenog stanja i aktivnosti kojom se bavimo.
Važno je da hrana bude raznovrsna, da bi se unele sve neophodne supstance.
U slučajevima gojaznosti se primenjuje dijeta, koja mora biti pod nadzorom lekara.
Pravilna ishrana podrazumeva uzimanje mešovitih obroka koji bi trebalo da sadrže oko:
- 15% proteina,
- 30% masti i
- 55% ugljenih hidrata.
Voda:
- gradi naš organizam,
- omogućava da se dešavaju biohemijski procesi,
- univerzalan je rastvarač,
- učestvuje u termoregulaciji,
- transportuje materije kroz organizam.
Minerali su prisutni u obliku jona, soli i oligoelemenata.
Omogućavaju:
- normalno funkcionisanje nervnog sistema i mišića,
- razvoj kostiju i zuba,
- odvijanje biohemijskih procesa,
- rad organa za disanje,
- razmenu gasova,
- jačanje imuniteta itd.
Rezerve kalcjuma i gvožđa su u kostima i zubima. Ako se ne unosi dovoljna količina ovih elemenata, one se crpe iz kostiju i zuba i dopremaju do ćelija u organizmu.
Oligoelementi su: kalcijum, natrijum, hlor, litijum, selen, jod, gvožđe, bakar itd. Nalaze se u organizmu u tragovima, ali su vrlo značajni.
Ugljeni hidrati daju energiju organizmu.
Kod nas su osnovni glukoza i fruktoza.
Rezerve ugljenih hidrata su u obliku glikogena u jetri i mišićima.
Hranom unosimo skrob i celulozu.
Iako celulozu ne možemo da varimo jer nemamo enzime za to, ona je značajna za pokrete creva koji olakšavaju varenje.
Masti su posle šećera najznačajnjiji izvori energije.
Bogatije su energijom od šećera.
Dnevne potrebe su od 50 do 80 grama.
Masne naslage ne nastaju samo od masti, već i od viška šećera i belančevina.
Proteini imaju višestruku ulogu u organizmu.
Sastavljeni su od aminokiselina.
Aminokiseline koje grade proteine se mogu podeliti na bitne i nebitne.
Bitne su one koje naš organizam ne može da stvori. Zato je potrebno da ih uzimamo preko mesa, jaja, mleka itd.
Nebitne aminokiseline naš organizam sam stvara.
Dnevna poreba našeg organizma za proteinima je od 1 do 2 grama po kilogramu telesne mase. Dakle, osoba teška 70 kilograma, treba da unese do 140 grama proteina. Više od toga, ne može da se iskoristi.
Нема коментара:
Постави коментар