U procesu metabolizma se hemijska energija (potencijalna), pretvara u toplotnu i mehaničku (kinetičku).
Promet energije u našem organizmu se određuje količinom hemijske energije unete hranom i upoređuje se sa količinom energije koju telo odaje u obliku toplote i rada i količinom hemijske energije koju sadrže organska jedinjenja koja se izluče iz organizma.
Ta energija se izražava u Džulima (J), ili u kalorijama (cal).
1 kalorija iznosi 4,18 Džula.
Jedna kalorija je količina energije potrebna da zagreje 1 litar vode sa temperature od 14,5 stepeni Celzijusovih, na temperaturu od 15,5 stepeni Celzijusovih.
Za određivanje energetskog prometa se koristi metoda indirektne kalorimetrije.
Utvrđuje se odnos između utrošenog kiseonika i stvorenog ugljen dioksida.
Za svaki litar utrošenog kiseonika, ljudski organizam proizvede 21 Džul toplote.
Osnovni promet, ili bazalni metabolizam je proizvodnja i potrošnja energije u mirovanju.
Predstavlja količinu toplote koju organizam stvori u toku 24 sata ako miruje i gladuje 12 sati, na sobnoj temperaturi.
Kod čoveka je ta vrednost od 1500 do 1800 kalorija.
Pri srednje teškom radu, potrošnja energije za 24 sata se poveća za 13,4 kJ, a pri veoma teškom radu za 33,4 kJ.
Energetski promet zavisi od vrste hrane.
Npr. odrastao čovek pri fizičkom radu troši oko 100 grama belančevina (mesa).
Potrošnja energije se izračunava za jedan sat rada.
U većini zemalja sveta, radno vreme je 8 sati i za to vreme se obračunava potrošnja energije.
Što je teži rad, troši se više energije.
Kada ustanemo ujutru, potrošnja energije se poveća za 400 do 800 kalorija.
Dakle prosečno za jedan dan mi potrošimo od 2200 do 2400 kalorija.
Prilikom umnog rada, potrošnja energije se poveća za 13 - 19 %.
Ljudski organizam se može nalaziti u stanjima mirovanja i rada.
Mirovanje je odmor ili spavanje, a rad je sve ostalo.
Ljudski rad se deli na: lak, srednje lak (srednje težak) i težak.
Težak rad troši od 5000 do 7000 kalorija.
Ovo je značajno jer se tako određuju optimalni uslovi za rad radnika i visina prihoda, dužina rada, radni staž i sl.
Promet energije u našem organizmu se određuje količinom hemijske energije unete hranom i upoređuje se sa količinom energije koju telo odaje u obliku toplote i rada i količinom hemijske energije koju sadrže organska jedinjenja koja se izluče iz organizma.
Ta energija se izražava u Džulima (J), ili u kalorijama (cal).
1 kalorija iznosi 4,18 Džula.
Jedna kalorija je količina energije potrebna da zagreje 1 litar vode sa temperature od 14,5 stepeni Celzijusovih, na temperaturu od 15,5 stepeni Celzijusovih.
Za određivanje energetskog prometa se koristi metoda indirektne kalorimetrije.
Utvrđuje se odnos između utrošenog kiseonika i stvorenog ugljen dioksida.
Za svaki litar utrošenog kiseonika, ljudski organizam proizvede 21 Džul toplote.
Osnovni promet, ili bazalni metabolizam je proizvodnja i potrošnja energije u mirovanju.
Predstavlja količinu toplote koju organizam stvori u toku 24 sata ako miruje i gladuje 12 sati, na sobnoj temperaturi.
Kod čoveka je ta vrednost od 1500 do 1800 kalorija.
Pri srednje teškom radu, potrošnja energije za 24 sata se poveća za 13,4 kJ, a pri veoma teškom radu za 33,4 kJ.
Energetski promet zavisi od vrste hrane.
Npr. odrastao čovek pri fizičkom radu troši oko 100 grama belančevina (mesa).
Potrošnja energije se izračunava za jedan sat rada.
U većini zemalja sveta, radno vreme je 8 sati i za to vreme se obračunava potrošnja energije.
Što je teži rad, troši se više energije.
Kada ustanemo ujutru, potrošnja energije se poveća za 400 do 800 kalorija.
Dakle prosečno za jedan dan mi potrošimo od 2200 do 2400 kalorija.
Prilikom umnog rada, potrošnja energije se poveća za 13 - 19 %.
Ljudski organizam se može nalaziti u stanjima mirovanja i rada.
Mirovanje je odmor ili spavanje, a rad je sve ostalo.
Ljudski rad se deli na: lak, srednje lak (srednje težak) i težak.
Težak rad troši od 5000 do 7000 kalorija.
Ovo je značajno jer se tako određuju optimalni uslovi za rad radnika i visina prihoda, dužina rada, radni staž i sl.
Нема коментара:
Постави коментар