Систем органа за дисање - sistem organa za disanje

Дисање је размена гасова – кисеоника и угљен диоксида. Кисеоник се уноси а избацује се угљен диоксид.

Постоје: спољашње и унутрашње дисање.

Спољашње је размена гасова која се обавља између крви и ваздуха, у плућима.

Унутрашње је размена гасова између крви и ткива, односно ћелија (ћелијско дисање).

Систем органа за дисање човека се састоји од дисајних путева и плућа.

Дисајни путеви су: носна и усна дупља, ждрело, гркљан, душник, душнице(бронхије), бронхиоле и њихови огранци у плућима.

Носна шупљина је почетни, проширени део дисајног пута.

У њему се налазе параназални синуси и чуло мириса.

Улога носа је да очисти ваздух од честица прашине, да га овлажи и загреје и помоћу чула мириса, да контролише његов квалитет.

Параназални синуси настају од продужетака носне слузокоже који продиру у чеоне кости и образују пнеуматичне шупљине – синусе.

Њихова улога је да загреју ваздух приликом дисања.

Ждрело је раскрсница дисајног и пута хране.

У доњем делу ждрела се налазе гркљан и једњак.

У гркљану су гласне жице.

Душник (трахеја) се дели на две душнице (бронхије).

Бронхије улазе у плућа и тамо се гранају на све ситније бронхиоле.

Душник и душнице су обложени слузокожом која садржи велики број трепљастих ћелија.

Трепљасте ћелије имају заштитну улогу.

Бронхиоле се завршавају плућним мехурићима – алвеолама.

Површина алвеола је 100 квадратних метара и то олакшава размену гасова између алвеоларног ваздуха и крви.

PITANJA ZA E11 I EK11 - 7.MAJ 2020. GODINE

1. Šta proučava genetika?
2. Kada i gde se dešava replikacija DNK?
3. Šta su genski aleli?
4. Šta je u osnovi nasleđivanja?
5. Šta su mutacije?
6. Šta je dominanatan alel?
7. Šta je genetička šifra?
8. Mutacije su uzrok čega?
9. Šta je recesivan alel?
10. Zašto je važna genetička šifra?
11. Koliko se često dešavaju mutacije?
12. Kada je gen u homozigotnom stanju?
13. Iz čega je građen jedan gen?
14. Kada je gen u heterozigotnom stanju?
15. Čime upravljaju geni?
16. Šta je genom?
17. Šta svaki gen ima određeno?
18. Šta je genotip?
19. Koje su osobine naslednog materijala – gena?
20. Od koga nasleđujemo genotip?
21. Pomoću kojeg molekula se stvaraju proteini?
22. Šta je fenotip?
23. Šta je primarni proizvod gena?
24. Ko se može menjati pod utivajem spoljašnje sredine, genotip ili fenotip?
25. Gen ima tačno određeno.... – dovrši rečenicu.

Pitanja za e11 i ek11

1)      Šta podrazumeva zdravstvena zaštita po zakonu?

2)      Na čemu se ona zasniva?

3)      Šta je primarna predohrana?

4)      Šta je sekundarna predohrana?

5)      Šta je tercijarna predohrana?

6)      Kako se postiže zaštita zdravlja?

7)      Šta je rehabilitacija?

8)      Koja je uloga kože?

9)      Kakve posledice mogu ostaviti pokvareni zubi na naš organizam?

10)  Šta je SIDA?

11)  Ko je uzročnik side?

12)  Šta napada virus HIV?

13)  Kako se prenosi?

14)  Kako se ne može preneti?

15)  Kako se može sprečiti?

16)  Kakvo je to rizično ponašanje?

17)  Šta je klinička smrt?

18)  Šta je biološka smrt?

19)  Šta se postiže u pubertetu?

20)  Kada se prosečno javlja?

21)  Kako se manifestuje?

22)  Koje se promene dešavaju kod oba pola (šta je zajedničko)?

23)  Koje su razlike kod polova vezano za pubertet?

24)  Koje su prve promene kod dečaka?

25)  Koje su prve promene kod devojčica?

pitanja za e11 i ek11

ПИТАЊА ЗА Е11 И ЕК11

1)      Који процеси су најзначајнији приликом остваривања генетичке информације?

2)      Шта омогућава раст јединке?

3)      На шта је сведена регенерација код човека?

4)      Који су деривати ектодерма, који ендодерма, а који мезодерма?

5)      Од кога потичу ембрионалне, а од кога потичу децидуалне опне?

6)      Која је улога ембрионалних опни?

7)      Зашто је значајан процес гаструлације?

8)      Који су то примарни клицини листови?

9)      Шта је неурулација?

10)  Шта је бластодерм, а шта је бластоцел?

Пажљиво прочитајте питања, на блогу www.profesormileta.blogspot.com , ћете наћи лекције везане за питања.

Лекције су објављене на страници 'Profesor Mileta' на фејсбуку и на сајту школе.

Моја интернет адреса је mileta.saljic@gmail.com и на тај начин можете слати одговоре на питања. Такође, ако неко не може да дође до питања и лекција, може ме контактирати на мејл.

Ко је на фејсбуку, може ми слати одговоре преко поруке.

Морате назначити име и презиме и које сте одељење, да бих знао коме дајем оцену.

Молим вас да одрадите сва питања па тек да шаљете поруке, јер вас је много па ако шаљете део по део, нећу стићи да све оценим. Узима много времена.

Шаљите свима питања, да сви добију, а ако неко не може, јавите ми на вибер +382 68 60 11 57 .

Обољења органа за дисање - oboljenja organa za disanje

Узроци:

-         патогени организми (вируси, бактерије, гљивице...)

-         загађен ваздух

-         коришћење дувана.

Прашина може да физички оштети плућа.

Преноси и патогене организме.

Изазива запаљење слузокоже органа за дисање.

Ово запаљење може бити хронично ако се прашина удише дуже време.

Прашина може бити различитог порекла – од песка, азбеста, силицијума, чађи, угља, кварца...

Азбестна и силицијумска прашина стварају чворове у плућима и трајно оштећују њихово сунђерасто ткиво.

Осим прашине, на дисајне путеве и органе неповољно утичу: угљен моноксид, угљен диоксид, испарења живе, олова, хлора, сумпорне киселине, сумпор водоник, сумпор диоксид итд.

Најчешћа и најраспрострањенија обољења дисајних путева и органа су: кијавица, ларингитис, бронхитис, запаљење плућа, запаљење плућне марамице, туберкулоза, карцином плућа.

На органе за дисање повољно утичу боравак на чистом ваздуху и бављење спортом.

Кијавица

Најчешћи узрочници су вируси.

Отиче слузокожа носа што отежава дисање и лучи се секрет из носа.

Особа је принуђена да дише на уста и онда постоји опасност да се заради ларингитис и бронхитис.

Ларингитис

Упала слузокоже гркљана (ждрела) и гласних жица.

Често се јавља као пропратна болест код грипа, бронхитиса, шарлаха, малих богиња.

Може бити и последица удисања штетних гасова.

Манифестује се у виду промуклости, кашља, губи се глас, пацкања у грлу.

Упале гласних жица су опасне јер можемо трајно да изгубимо глас.

Бронхитис

Изазивају га микроорганизми који се налазе у носу и грлу здравих особа.

Када падне имунитет, они се проширују на бронхије и јавља се кашаљ и повишена температура.

Алергије

Јавља се отицање слузокоже и повећано лучење секрета (слузи).

Човек може бити алергичан на сваку супстанцу (прашина, полен, храна, лекови...).

Бронхијална астма

Смањи се пречник бронхија, грче се њихови мишићи, отиче слузокожа и јавља се слуз у њима.

Отежано дисање и гушење.

Запаљење плућа

Изазивачи су вируси и бактерије који се преносе капљично (кијањем, кашљањем).

Успешно се лечи антибиотицима.

Запаљење плућне марамице

Лакши облик запаљења од упале плућа.

Јавља се повишена температура и малаксалост.

Туберкулоза

Узрочник је Кохов бацил.

Лечи се антибиотицима.

Рак плућа

Фактори ризика су пушење, изложеност прашини, отровним гасовима.

Прави узрочници још нису откривени.

Обољења срца и крвних судова - Oboljenja srca i krvnih sudova

Узроци:

-          Прележане болести – тифус, дифтерија, шарлах, хронична упала крајника, покварени зуби итд. Њихови изазивачи (бактерије) луче отрове.

Ти отрови се задржавају на срчаним залисцима и изазивају њихово обољење. Тада залисци не могу да се скроз затворе.

-          прекомерно узимање дувана и алкохола,

-          гојазност,

-          недостатак гвожђа, минерала и витамина

-          поремећаји нервног ситема,

-          недостатак физичке активности,

-          стрес (нервоза, немир, страх...),

-          старост.

Постоје обољења срца и крвних судова и обољења крви.

Обољења срца и крвних судова су:

-          артериосклероза – када артерије губе еластичност, па могу да пукну.

-          проширене вене – када зидови вена ослабе и због дугог стајања.

-          упала вена – када се у венама стварају крвни угрушци.

-          хипотензија (низак крвни притисак) – поспаност, вртоглавица, немогућност концентрације, шум у ушима, лупање срца, брзо замарање.

-          хипертензија (висок крвни притисак) – главобоља, вртоглавица...

-          инфаркт- када се зачепе крвни судови срца, па делови срца одумру.

Обољења крви су:

-          тромбоза – када се крв превише згрушава па може зачепити крвне судове,

-          хемофилија – када крв не може да се згруша, па чак и кад особа вади зуб може да искрвари на смрт,

-          леукемија – када се поремети рад коштане сржи, па се превише стварају бела крвна зрнца.

-          анемија – када се смањи број црвених крвних зрнаца или количина хемоглобина у њима.

Повољно на срце и крвне судове утичу:

-          здрав живот,

-          избегавање стреса,

-          умерена физичка активност,

-          здрава исхрана.

Kрвни притисак и пулс (krvni pritisak i puls)

Крвни притисак је резултат рада срца.

Систола је када се срчани мишић грчи и тада је крвни притисак највиши.

Дијастола је када се срчани мишић опушта и тада је крвни притисак најнижи.

Нормалне вредности за одраслог човека су 120/80 mm живиног стуба или 16/10,7 килопаскала (kPa)

Пулс представља ритам срчаног рада.

Постоје артеријски и венски пулс.

Од клиничког значаја је артеријски пулс.

Када се срце згрчи, истиска одређену количину крви у артерију, па се њени зидови еластично истежу.

Број контракција срчаног мишића код одраслог човека је од 60 до 80 откуцаја у минути.

Током сна износи 50 до 60.

Код деце, пулс је око 100 откуцаја у минуту.