Produžena moždina

Nalazi se između kičmene moždine i mozga, tačnije dela mozga koji se zove Varolijev most.
Smeštena je u donjem potiljačnom delu lobanje.
Poznata je pod imenom 'čvor života' , jer se njenom povredom remete rad srca i disanje, pa ta povreda može biti i smrtonosna.
Kroz nju prolaze svi ushodni i nishodni putevi koji povezuju nervne centre sa receptorima i efektorima.

Centri u produženoj moždini se mogu podeliti na: AUTOMATSKE I REFLEKSNE.
Automatski centri su: 
 - za disanje;
 - za regulaciju srčanog rada i
 - vazomotorni centar.

Centar za disanje se sastoji od:  
 - centra za udisanje (inspiracioni) i
 - centra za izdisanje (ekspiracioni).
Iz njih polaze nadražaji do međurebarnih mišića i dijafragme.
Rade suprotno jedan od drugog; kad je jedan aktivan, drugi je neaktivan.
Ovi centri nisu samostalni. Disanje se reguliše i sa drugim centrima za disanje u mozgu.
Na centar za disanje se može uticati i voljom. Možemo da zaustavimo disanje neko vreme, ili da ga usporimo ili ubrzamo.

Centar za regulaciju srčanog rada se sastoji od:
 - centra za ubrzavanje i
 - centra za usporavanje srčanog rada.
Na rad ovog centra utiče krvni pritisak. Svaka promena krvnog pritiska aktiviraće jedan ili drugi centar dok se ne vrati na normalu.
Povezani su sa receptorima u krvnim sudovima. 

Vazomotorni centar se sastoji od:
 - presornog - povećava napetost (tonus) krvnih sudova i oni se sužavaju i
 - depresornog centra - smanjuje napetost krvnih sudova i oni se šire.
Na ovaj način presorni centar ubrzava, a depresorni centar usporava rad srca.

Refleksni centri su zaduženi za:
 - zaštitu ili odbranu organizma - odbrambeni;
 - ravnotežu tela u prostoru labirintni i
 - funkciju ishrane - alimentarni.

Odbrambeni reflksi su: 
 - treptanje očnih kapaka;
 - suzenje;
 - kašljanje i 
 - kijanje.

Labirintini refleksi održavaju glavu i telo u ravnotežnom položaju. Povezani su sa vestibularnim aparatom u unutrašnjem uhu (u labirintu).

Alimentarni refleksi su za:
 - gutanje;
 - žvakanje;
 - lučenje pljuvačke (salivaciju) i 
 - povraćanje.

Kičmena moždina

Ovo je evolutivno najstariji deo CNSa.
Nalazi se u kičmenom kanalu - uokvirena je kičmenim pršljenovima.
Ima oblik vrpce - kanapa.
Na poprečnom preseku se uočavaju: centralni kanal, siva masa i bela masa.
Siva masa je raspoređena oko centralnog kanala u obliku slova H.
Nju čine tela nervnih vlakana sa kratkim nastavcima - dendritima.
Bela masa obavija sivu masu.
Nju čine dugački nastavci - aksoni istih nervnih vlakana čija se tela nalaze u unutrašnjem delu kičmene moždine tj. u sivoj masi.
Sa leđne (dorzalne) i trbušne (ventralne) strane kičmene moždine, ulaze i izlaze nervna vlakna koja grade moždinske nerve.
Postoji 31 par moždinskih nerava.
Svaki od njih ima 2 korena: dorzalni i ventralni.
Dorzalni koreni se nalaze na leđnoj strani kičmene moždine.
Čine ih aferentna ili osećajna nervna vlakna.
Ona provode nervni impuls od čulnih ćelija do kičmene moždine.
Ventralni koreni se nalaze na trbušnoj strani kičmene moždine.
Čine ih eferentna ili pokretačka nervna vlakna.
Ona provode nervni impuls od kičmene moždine do mišića, žlezda i drugih organa.
Uloga kičmene moždine je: provodna i refleksna.
Provodna uloga se ostvaruje preko ushodnih i nishodnih puteva.
Ushodnim putevima se informacije prenose od receptora prema mozgu.
Nishodnim putevima se informacije prenose od nervnih centara prema efektorima.
Refleksna uloga kičmene moždine se ostvaruje preko refleksnih centara koji su smešteni u njoj.
Npr. u leđnom delu se nalaze centri koji regulišu pražnjenje mokraćne bešike i debelog creva i funkciju polnih organa.
U vratnom delu se nalazi centar za širenje zenica.
Kičmena moždina upravlja i pokretima glave, mišića, ruku, nogu, trupa, krvnim pritiskom, znojenjem.
Ako se prekine kičmena moždina, odnosno njena veza sa mozgom, centri koji se nalaze ispod mesta prekida ne mogu da rade.
Tada se delovi tela kojima upravljaju ti nervni centri, oduzmu (parališu).
 

Centralni nervni sistem - CNS

Čine ga kičmena moždina i mozak.
Kičmena moždina se nalazi u kanalu kičmenog stuba.
Mozak se nalazi u lobanjskoj čauri.
Osnovni delovi mozga su:
 - produžena moždina;
 - Varolijev most;
 - mali mozak;
 - srednji mozak;
 - međumozak i
 - veliki mozak.
Sve delove mozga, kao i kičmenu moždinu, obavijaju i štite 3 opne:
 - tvrda (duramater);
 - paučinasta (arahnoidea) i
 - meka (pijamater).
U mozgu se nalaze 4 moždane komore.
Ispunjene su moždano-moždinskom (cerebro-spinalnom) tečnošću, koja se zove likvor.
Likvor ispunjava prostor između meke i paučinaste opne.
Uloga likvora je da mehanički štiti moždano tkivo i u razmeni materija u nervnom tkivu.
 

Periferne sinapse

Ostvaruju se između nervnih vlakana i mišića.
Zovu se još i nervno-mišićne tvorevine ili MOTORNE PLOČE.
Sa nervnih vlakana se nadražaj prenosi na mišiće preko neurotransmitera acetilholina.
Kada nadražaj dospe do motorne ploče, izlučeni acetilholin nadraži mišiće i oni se grče.
Neki otrovi, kao što su kurare, botulinski otrov, nikotin, otrov pauka crne udovice, sprečavaju izlučivanje acetilholina na motorne ploče i parališu ih.
Tako sprečavaju prenošenje nadražaja.

Sinapse

To su veze između 2 neurona.
Zahvaljujući njima se nervni impuls (nadražaj) prenosi sa jedne na drugu ćeliju.
Sinapsa se sastoji od: presinaptičke membrane, sinaptičkog prostora i postsinaptičke membrane.
Presinaptička je membrana neurona sa kojeg nadražaj prelazi na drugu, susednu nervnu ćeliju.
Postsinaptička je membrana na koju prelazi nadražaj sa prethodnog neurona.
Između ove dve membrane je tzv. sinaptički prostor.
Prema načinu na koji se impuls prenosi sa presinaptičke na postsinaptičku membranu, postoje: električne, hemijske i mešovite sinapse.
Električne sinapse su kod tesno spojenih susednih membrana.
Tada se impuls prenosi nesmetano kao električna pojava sa jedne na drugu ćeliju.
Kod hemijskih sinapsi je prenošenje nadražaja omogućeno lučenjem neurotransmitera u sinaptički prostor.
Kod mešovitih sinapsi se nadražaj prenosi električnim putem, ali je to olakšano lučenjem neurotransmitera.
NEUROTRANSMITERI su hemijski aktivne supstance koje nastaju na presinaptičkim membranama i izlučuju se u sinaptički prostor.
Sposobni su da izazovu nadražaj na postsinaptičkim membranama susednih neurona i da tako obezbede njihovo prenošenje.
U sinapsama CNSa (centralnim sinapsama), ulogu posrednika između 2 neurona (neurotransmitera) imaju acetilholin, dopamin, noradrenalin, histamin. 
U CNSu, se aferentna nervna vlakna granaju u nekoliko grana i ostvaruje se više sinaptičkih veza do nervnih centara.
U kičmenoj i produženoj moždini postoje interneuroni (posrednička nervna vlakna).
Oni provode nadražaj od perifernih do centralnih neurona i u suprotnom smeru, od centralnih do perifernih.
Opisane sinapse se zovu centralne sinapse.   

Način nastanka i prenošenja nervnog impulsa - depolarizacija

Ako se 2 elektrode spoje sa površinom ćelijske membrane neurona, na 2 različita mesta, neće se uočiti razlika električnog potencijala između njih.
Tada je nervno vlakno u mirovanju i to je tzv. potencijal mirovanja, odnosno ćelijska membrana je polarizovana.
Ako se jedna tačka nadraži strujom, nastaće nadražaj koji se prostire kroz vlakno.
Na nadraženom mestu dolazi do promene propustljivosti ćelijske membrane i drugačije raspodele jona na njenoj spoljašnjoj i unutrašnjoj površini.
Tada je na nadraženom mestu spoljašnja površina neurona naelektrisana negativno, a unutrašnja pozitivno. 
Ova pojava se naziva DEPOLARIZACIJA.
Razlika električnog potencijala između nadraženog i nenadraženog mesta na ćelijskoj membrani se naziva AKCIONI POTENCIJAL.
Dakle akcioni potencijal se stvara prilikom depolarizacije, odnosno nadražaja na membrani nervne ćelije i tada nastaje biostruja.
Akcioni potencijal je električni zapis nervnog impulsa.
U procesu depolarizacije se stimuliše susedni deo nervnog vlakna , pa se ona nastavlja, dok se u prethodno depolarizovanim (nadraženim) delovima neurona ponovo uspostavlja aktivna polarizovanost, odnosno potencijal mirovanja.
Tako se depolarizacija, odnosno impuls, prenosi duž nervnog vlakna.
Već je rečeno da je u potencijalu mirovanja, spoljašnji deo ćelijske membrane elektropozitivan, a unutrašnji elektronegativan.
Brzina prostiranja nadražaja kroz nervno vlakno ne zavisi od jačine draži.
Zavisi od debljine nervnog vlakna i od njegove prirode.
Npr. brzina prostiranja nadražaja se razlikuje kod različitih životinjskih vrsta, ili u okviru jedne vrste kod motornih i osećajnih neurona.
Npr. pokretačka nervna vlakna provode nadražaj brzinom od 90 metara u sekundi,a osećajna 1 metar u sekundi.
Do promene brzine prostiranja nadražaja može doći promenom temperature, delovanjem anestetika i alkohola.

Polarizacija membrane nervnih ćelija

Rečeno je da je suštinu provođenja nervnog impulsa kroz nervno vlakno, moguće prikazati pomoću eksperimenta na džinovskim aksonima sipe ili žabljim batacima.
Za to se koriste osetljivi instrumenti: galvanometar i katodni oscilograf.
Ako se tanka elektroda spoji sa površinom nervnog vlakna a druga uvuče u vlakno, pa se obe spoje sa galvanometrom, zapaziće se razlika električnog potencijala između površine i unutrašnjosti nervnog vlakna.
Uzrok tome su različite koncentracije i preraspodela jona natrijuma, kalijuma, bakra, kalcijuma, magnezijuma, hlora i drugih, na površini i u unutrašnjosti vlakna.
Zbog ovakve preraspodele, kada je nervno vlakno u mirovanju, spoljašnja površina je pozitivno, a unutrašnja, negativno naelektrisana.
Zato kažemo da je ćelijska membrana neurona POLARIZOVANA i ovo je potencijal mirovanja.
Sposobnost ćelijske membrane neurona da vrši aktivnu selekciju i raspoređivanje jona je aktivan proces za koji je potrebna energija oslobođena iz kataboličkih procesa (procesa razlaganja ugljenih hidrata, masti i belančevina).

Nervna vlakna i provođenje nadražaja

Nervna vlakna se pružaju od čulnih ćelija (receptora) do nervnih centara, i od nervnih centara u CNSu (mozgu i kičmenoj moždini) do efektora (organa koji reaguju na nadražaje).
Prema pravcu provođenja nadražaja, postoje:
 - centripetalna (aferentna) i
 - centrifugalna (eferentna) nervna vlakna.
AFERENTNA nervna vlakna sprovode nadražaj od receptora do nervnih centara.
To su dugi nastavci (aksoni) nervnih ćelija.
Tela im se nalaze u ganglijama kičmene moždine.
Njihovi neuriti (aksoni) se po izlasku iz tela granaju u 2 grane:
 - jedna se prostire do receptora;
 - druga ulazi u kičmenu moždinu.
EFERENTNA nervna vlakna se prostiru od nervnih centara do različitih organa, pri čemu omogućavaju njihovu aktivnost.
Njihova tela se nalaze u mozgu, produženoj i kičmenoj moždini, a aksoni idu do efektora.
Nadražaji se stvaraju u dendritskoj zoni (zoni kratkih nastavaka), pa se prenose ka granatim nastavcima nervnog vlakna.
Provođenje nadražaja je bioelektrična pojava pri kojoj se troši kiseonik i stvara toplota.
Suštinu provođenja nadražaja je moguće eksperimentalno pokazati na aksonima sipe koji su debeli pola milimetra, ili preparovanjem žabljeg batka, korišćenjem galvanometra ili katodnog oscilografa.

Građa nervnih ćelija - neurona

Nervna ćelija ili NEURON je osnovna jedinica građe nervnog sistema.
Neuroni se mogu podeliti na:
 - senzitivne ili osećajne neurone;
 - interneurone;
 - motoneurone ili pokretačke neurone i
 - vegetativne neurone.
Funkcija svih neurona je da stvaraju i provode nervne impulse na relativno velika rastojanja.
Oblik neurona može biti različit, ali im je zajednička osobina da su to IZDUŽENE ćelije.
Svaki neuron ima TELO koje je zvezdastog oblika.
U njemu se nalaze: krupno jedro i citoplazma.
Telo neurona je centar za ishranu ćelije.
Iz njega polaze 2 vrste nastavaka:
 - jedan je dugačak i grana se samo na kraju. Naziva se NEURIT, AKSON ili NERVNO VLAKNO i
 - više kratkih, razgranatih, koji se nazivaju dendriti (od grče reči dendros što znači drvo).
Dužina aksona je od nekoliko centimetara do 1 metra.
Obložen je materijom koja se zove MIJELIN.
Mijelin je po hemijskom sastavu mast (lipid).
Uloga mu je:
 - da omogući brzo prenošenje nervnih impulsa;
 - da razdvoji susedna nervna vlakna kao izolator;
 - zaštitno potporna i
 - u regeneraciji prekinutih nerava.
Mijelin nije deo nervnih ćelija.
Njega stvaraju tzv. Švanove ćelije, koje obavijaju neuron u obliku Švanove opne.
Dendriti i telo neurona nikad nemaju mijelin.
Zbog toga su delovi nervnog sistema u čiji sastav ulaze, sive boje i zovu se još i siva masa.
Sa druge strane, mijelinski omotač je sedefasto bele boje, pa su delovi nervnog sistema u čiji sastav oni ulaze poznati pod imenom bela masa.
Nervne ćelije ne mogu da se dele. Zato se tokom života njihov broj smanjuje, jer se uništene ćelije ne mogu zameniti novim.

Nervni sistem

Nervni sistem je regulaciono-informacioni sistem.
Obezbeđuje prijem, obradu i čuvanje informacija dospelih iz spoljašnje ili unutrašnje sredine.
Usklađuje rad organa.
Na taj način omogućava funkcionisanje organizma kao jedinstvene celine.
Organizam je u stanju da oseti promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini i da na njih adekvatno reaguje.
Informacije iz spoljašnje i unutrašnje sredine, organizam prima preko specijalizovanih čulnih ćelija i čulnih organa (RECEPTORA).
Te se informacije iz receptora prenose u vidu nervnih impulsa do NERVNIH CENTARA, preko OSEĆAJNIH (SENZITIVNIH) nervnih vlakana.
Nervni centri se nalaze u CENTRALNOM NERVNOM SISTEMU (CNS-u). Tu se obrađuju pristigle informacije.
Odgovori nervnih centara se sprovode u obliku nervnih impulsa preko POKRETAČKIH (MOTORNIH) nervnih vlakana, do organa koji reaguju na nadražaje.
Organi koji reaguju na nadražaje se zovu EFEKTORI.
Efektori mogu biti mišići, koji se grče ili opružaju, žlezde koje luče više ili manje količine hormona, ili prestaju da ih luče itd.
Put od receptora, preko nervnih centara do efektora se naziva REFLEKSNI LUK.