Обољења органа за дисање - oboljenja organa za disanje

Узроци:

-         патогени организми (вируси, бактерије, гљивице...)

-         загађен ваздух

-         коришћење дувана.

Прашина може да физички оштети плућа.

Преноси и патогене организме.

Изазива запаљење слузокоже органа за дисање.

Ово запаљење може бити хронично ако се прашина удише дуже време.

Прашина може бити различитог порекла – од песка, азбеста, силицијума, чађи, угља, кварца...

Азбестна и силицијумска прашина стварају чворове у плућима и трајно оштећују њихово сунђерасто ткиво.

Осим прашине, на дисајне путеве и органе неповољно утичу: угљен моноксид, угљен диоксид, испарења живе, олова, хлора, сумпорне киселине, сумпор водоник, сумпор диоксид итд.

Најчешћа и најраспрострањенија обољења дисајних путева и органа су: кијавица, ларингитис, бронхитис, запаљење плућа, запаљење плућне марамице, туберкулоза, карцином плућа.

На органе за дисање повољно утичу боравак на чистом ваздуху и бављење спортом.

Кијавица

Најчешћи узрочници су вируси.

Отиче слузокожа носа што отежава дисање и лучи се секрет из носа.

Особа је принуђена да дише на уста и онда постоји опасност да се заради ларингитис и бронхитис.

Ларингитис

Упала слузокоже гркљана (ждрела) и гласних жица.

Често се јавља као пропратна болест код грипа, бронхитиса, шарлаха, малих богиња.

Може бити и последица удисања штетних гасова.

Манифестује се у виду промуклости, кашља, губи се глас, пацкања у грлу.

Упале гласних жица су опасне јер можемо трајно да изгубимо глас.

Бронхитис

Изазивају га микроорганизми који се налазе у носу и грлу здравих особа.

Када падне имунитет, они се проширују на бронхије и јавља се кашаљ и повишена температура.

Алергије

Јавља се отицање слузокоже и повећано лучење секрета (слузи).

Човек може бити алергичан на сваку супстанцу (прашина, полен, храна, лекови...).

Бронхијална астма

Смањи се пречник бронхија, грче се њихови мишићи, отиче слузокожа и јавља се слуз у њима.

Отежано дисање и гушење.

Запаљење плућа

Изазивачи су вируси и бактерије који се преносе капљично (кијањем, кашљањем).

Успешно се лечи антибиотицима.

Запаљење плућне марамице

Лакши облик запаљења од упале плућа.

Јавља се повишена температура и малаксалост.

Туберкулоза

Узрочник је Кохов бацил.

Лечи се антибиотицима.

Рак плућа

Фактори ризика су пушење, изложеност прашини, отровним гасовима.

Прави узрочници још нису откривени.

Обољења срца и крвних судова - Oboljenja srca i krvnih sudova

Узроци:

-          Прележане болести – тифус, дифтерија, шарлах, хронична упала крајника, покварени зуби итд. Њихови изазивачи (бактерије) луче отрове.

Ти отрови се задржавају на срчаним залисцима и изазивају њихово обољење. Тада залисци не могу да се скроз затворе.

-          прекомерно узимање дувана и алкохола,

-          гојазност,

-          недостатак гвожђа, минерала и витамина

-          поремећаји нервног ситема,

-          недостатак физичке активности,

-          стрес (нервоза, немир, страх...),

-          старост.

Постоје обољења срца и крвних судова и обољења крви.

Обољења срца и крвних судова су:

-          артериосклероза – када артерије губе еластичност, па могу да пукну.

-          проширене вене – када зидови вена ослабе и због дугог стајања.

-          упала вена – када се у венама стварају крвни угрушци.

-          хипотензија (низак крвни притисак) – поспаност, вртоглавица, немогућност концентрације, шум у ушима, лупање срца, брзо замарање.

-          хипертензија (висок крвни притисак) – главобоља, вртоглавица...

-          инфаркт- када се зачепе крвни судови срца, па делови срца одумру.

Обољења крви су:

-          тромбоза – када се крв превише згрушава па може зачепити крвне судове,

-          хемофилија – када крв не може да се згруша, па чак и кад особа вади зуб може да искрвари на смрт,

-          леукемија – када се поремети рад коштане сржи, па се превише стварају бела крвна зрнца.

-          анемија – када се смањи број црвених крвних зрнаца или количина хемоглобина у њима.

Повољно на срце и крвне судове утичу:

-          здрав живот,

-          избегавање стреса,

-          умерена физичка активност,

-          здрава исхрана.

Kрвни притисак и пулс (krvni pritisak i puls)

Крвни притисак је резултат рада срца.

Систола је када се срчани мишић грчи и тада је крвни притисак највиши.

Дијастола је када се срчани мишић опушта и тада је крвни притисак најнижи.

Нормалне вредности за одраслог човека су 120/80 mm живиног стуба или 16/10,7 килопаскала (kPa)

Пулс представља ритам срчаног рада.

Постоје артеријски и венски пулс.

Од клиничког значаја је артеријски пулс.

Када се срце згрчи, истиска одређену количину крви у артерију, па се њени зидови еластично истежу.

Број контракција срчаног мишића код одраслог човека је од 60 до 80 откуцаја у минути.

Током сна износи 50 до 60.

Код деце, пулс је око 100 откуцаја у минуту.