Rečeno je da su bakterije vrlo otporne, prilagodljive i rasprostranjene.
Veoma se brzo razmnožavaju i sve ovo ih čini jako pogodnim za istraživanja i upotrebu u privredi i svakodnevnom životu.
U našem organizmu se nalaze bakterije koje pomažu preradu hrane i regulišu rad creva. To su probiotske bakterije.
Koristile su se u svakodnevnom životu da bi domaćice ukiselile mleko, napravile jogurt i druge mlečne proizvode.
To je zato što bakterije vrše mlečno kiselinsko vrenje.
Domaćini na selu su zahvaljujući bakterijama pravili rakiju i druga alkoholna pića.
To je zato što one vrše alkoholno vrenje.
Poljoprivrednici su đubrili zemlju stajskim đubrivom. Na toj podlozi su se razvijale saprofitske bakterije (bakterije razlagači), koje su to đubrivo razlagale na mineralne soli.
Bakterije na taj način povećavaju plodnost zemljišta i utiču na kruženje materija u prirodi.
U zemljištu živi još jedna grupa bakterija koja povećava plodnost zemljišta. To su azotofiksatori.
Ove bakterije vezuju elementarni azot iz vazduha i pretvaraju ga u nitrate, koji su značajni za plodnost zemljišta.
Zato poljoprivrednici sade detelinu i lucerku na parcelama, jer ove bakterije žive na korenju tih biljaka.
Bakterije su pogodne za istraživanja u medicini. Za pokazivanje efikasnosti antibiotika, za dobijanje insulina i hormona rasta i tzv 'jednoćelijskih proteina' koji se koriste u ishrani stoke.
U zaštiti životne sredine su značajne zbog razlaganja organskih otpadaka.
Veoma se brzo razmnožavaju i sve ovo ih čini jako pogodnim za istraživanja i upotrebu u privredi i svakodnevnom životu.
U našem organizmu se nalaze bakterije koje pomažu preradu hrane i regulišu rad creva. To su probiotske bakterije.
Koristile su se u svakodnevnom životu da bi domaćice ukiselile mleko, napravile jogurt i druge mlečne proizvode.
To je zato što bakterije vrše mlečno kiselinsko vrenje.
Domaćini na selu su zahvaljujući bakterijama pravili rakiju i druga alkoholna pića.
To je zato što one vrše alkoholno vrenje.
Poljoprivrednici su đubrili zemlju stajskim đubrivom. Na toj podlozi su se razvijale saprofitske bakterije (bakterije razlagači), koje su to đubrivo razlagale na mineralne soli.
Bakterije na taj način povećavaju plodnost zemljišta i utiču na kruženje materija u prirodi.
U zemljištu živi još jedna grupa bakterija koja povećava plodnost zemljišta. To su azotofiksatori.
Ove bakterije vezuju elementarni azot iz vazduha i pretvaraju ga u nitrate, koji su značajni za plodnost zemljišta.
Zato poljoprivrednici sade detelinu i lucerku na parcelama, jer ove bakterije žive na korenju tih biljaka.
Bakterije su pogodne za istraživanja u medicini. Za pokazivanje efikasnosti antibiotika, za dobijanje insulina i hormona rasta i tzv 'jednoćelijskih proteina' koji se koriste u ishrani stoke.
U zaštiti životne sredine su značajne zbog razlaganja organskih otpadaka.
