Molekuli DNK sadrže grupe od 3 nukleotida (triplete nukleotida), koje se zovu genetičke šifre (kodovi).
Kodovi nose naredbu, koja će se aminokiselina ugraditi u molekul proteina.
Na molekulu iRNK, koji je sintetisan na osnovu dela DNK, takođe se nalaze grupe od 3 nukleotida koje se nazivaju kodoni.
Svakom kodu na DNK, odgovara određeni kodon na iRNK.
Prema tome, od redosleda kodova na DNK, odnosno od redosleda kodona na iRNK će zavisiti redosled aminokiselina u molekulu proteina.
Sinteza belančevina se obavlja u ribozomima.
Oni su sastavljeni od rRNK i nekoliko vrsta proteinskih molekula.
Prevođenje aminokiselina u ribozome, vrši tRNK.
I ona ima takođe triplet nukleotida, koji se naziva antikodon.
Svaki antikodon na tRNK, odgovara određenom kodonu na iRNK.
Postoje 61 vrsta tRNK, koje su sposobne da vežu jednu od 20 aminokiselina.
U citoplazmi, iRNK vezuje jedan, ili više ribozoma u sistem koji se naziva poliribozom, ili polizom.
Na ovaj način se istovremeno mogu stvoriti više belančevina potrebnih ćeliji.
TRNK vezuje jednu aminokiselinu i svojim antikodonom se vezuje za odgovarajući kodon na iRNK u ribozomu.
Aminokiselina se vezuje za određeno mesto u ribozomu, a tRNK se izvlači iz ribozoma.
IRNK se pomera za jedan kodon, i za taj novi kodon se vezuje druga tRNK sa svojom aminokiselinom.
Između prve i druge aminokiseline se uspostavlja peptidna veza, a iRNK se opet pomera za jedan triplet (kodon).
Za taj treći kodon se vezuje nova tRNK sa svojom aminokiselinom i uspostavljaju se veze sa prethodne dve aminokiseline, a tRNK se opet izvlači iz ribozoma.
Ovaj proces se ponavlja sve dok se ne pojave tzv. besmisleni kodoni.
To su kodoni koje ni jedna tRNK ne može da prepozna. Tada sinteza proteina prestaje.
Postoje 4 azotne baze u molekulima DNK i RNK.
Iz ovoga sledi da mogu da se ostvare 64 različite vrste kodova, kodona i antikodona (4 na treći stepen).
Odnos DNK - RNK - protein, predstavlja osnovnu dogmu molekularne biologije, jer se ona ostvaruje kod svih organizama, uz izvesna odstupanja kod virusa. Virusi imaju i DNK, i RNK kao genetički materijal.
Kodovi nose naredbu, koja će se aminokiselina ugraditi u molekul proteina.
Na molekulu iRNK, koji je sintetisan na osnovu dela DNK, takođe se nalaze grupe od 3 nukleotida koje se nazivaju kodoni.
Svakom kodu na DNK, odgovara određeni kodon na iRNK.
Prema tome, od redosleda kodova na DNK, odnosno od redosleda kodona na iRNK će zavisiti redosled aminokiselina u molekulu proteina.
Sinteza belančevina se obavlja u ribozomima.
Oni su sastavljeni od rRNK i nekoliko vrsta proteinskih molekula.
Prevođenje aminokiselina u ribozome, vrši tRNK.
I ona ima takođe triplet nukleotida, koji se naziva antikodon.
Svaki antikodon na tRNK, odgovara određenom kodonu na iRNK.
Postoje 61 vrsta tRNK, koje su sposobne da vežu jednu od 20 aminokiselina.
U citoplazmi, iRNK vezuje jedan, ili više ribozoma u sistem koji se naziva poliribozom, ili polizom.
Na ovaj način se istovremeno mogu stvoriti više belančevina potrebnih ćeliji.
TRNK vezuje jednu aminokiselinu i svojim antikodonom se vezuje za odgovarajući kodon na iRNK u ribozomu.
Aminokiselina se vezuje za određeno mesto u ribozomu, a tRNK se izvlači iz ribozoma.
IRNK se pomera za jedan kodon, i za taj novi kodon se vezuje druga tRNK sa svojom aminokiselinom.
Između prve i druge aminokiseline se uspostavlja peptidna veza, a iRNK se opet pomera za jedan triplet (kodon).
Za taj treći kodon se vezuje nova tRNK sa svojom aminokiselinom i uspostavljaju se veze sa prethodne dve aminokiseline, a tRNK se opet izvlači iz ribozoma.
Ovaj proces se ponavlja sve dok se ne pojave tzv. besmisleni kodoni.
To su kodoni koje ni jedna tRNK ne može da prepozna. Tada sinteza proteina prestaje.
Postoje 4 azotne baze u molekulima DNK i RNK.
Iz ovoga sledi da mogu da se ostvare 64 različite vrste kodova, kodona i antikodona (4 na treći stepen).
Odnos DNK - RNK - protein, predstavlja osnovnu dogmu molekularne biologije, jer se ona ostvaruje kod svih organizama, uz izvesna odstupanja kod virusa. Virusi imaju i DNK, i RNK kao genetički materijal.
