Nalazi se između kičmene moždine i mozga, tačnije dela mozga koji se zove Varolijev most.
Smeštena je u donjem potiljačnom delu lobanje.
Poznata je pod imenom 'čvor života' , jer se njenom povredom remete rad srca i disanje, pa ta povreda može biti i smrtonosna.
Kroz nju prolaze svi ushodni i nishodni putevi koji povezuju nervne centre sa receptorima i efektorima.
Centri u produženoj moždini se mogu podeliti na: AUTOMATSKE I REFLEKSNE.
Automatski centri su:
- za disanje;
- za regulaciju srčanog rada i
- vazomotorni centar.
Centar za disanje se sastoji od:
- centra za udisanje (inspiracioni) i
- centra za izdisanje (ekspiracioni).
Iz njih polaze nadražaji do međurebarnih mišića i dijafragme.
Rade suprotno jedan od drugog; kad je jedan aktivan, drugi je neaktivan.
Ovi centri nisu samostalni. Disanje se reguliše i sa drugim centrima za disanje u mozgu.
Na centar za disanje se može uticati i voljom. Možemo da zaustavimo disanje neko vreme, ili da ga usporimo ili ubrzamo.
Centar za regulaciju srčanog rada se sastoji od:
- centra za ubrzavanje i
- centra za usporavanje srčanog rada.
Na rad ovog centra utiče krvni pritisak. Svaka promena krvnog pritiska aktiviraće jedan ili drugi centar dok se ne vrati na normalu.
Povezani su sa receptorima u krvnim sudovima.
Vazomotorni centar se sastoji od:
- presornog - povećava napetost (tonus) krvnih sudova i oni se sužavaju i
- depresornog centra - smanjuje napetost krvnih sudova i oni se šire.
Na ovaj način presorni centar ubrzava, a depresorni centar usporava rad srca.
Refleksni centri su zaduženi za:
- zaštitu ili odbranu organizma - odbrambeni;
- ravnotežu tela u prostoru labirintni i
- funkciju ishrane - alimentarni.
Odbrambeni reflksi su:
- treptanje očnih kapaka;
- suzenje;
- kašljanje i
- kijanje.
Labirintini refleksi održavaju glavu i telo u ravnotežnom položaju. Povezani su sa vestibularnim aparatom u unutrašnjem uhu (u labirintu).
Alimentarni refleksi su za:
- gutanje;
- žvakanje;
- lučenje pljuvačke (salivaciju) i
- povraćanje.
Smeštena je u donjem potiljačnom delu lobanje.
Poznata je pod imenom 'čvor života' , jer se njenom povredom remete rad srca i disanje, pa ta povreda može biti i smrtonosna.
Kroz nju prolaze svi ushodni i nishodni putevi koji povezuju nervne centre sa receptorima i efektorima.
Centri u produženoj moždini se mogu podeliti na: AUTOMATSKE I REFLEKSNE.
Automatski centri su:
- za disanje;
- za regulaciju srčanog rada i
- vazomotorni centar.
Centar za disanje se sastoji od:
- centra za udisanje (inspiracioni) i
- centra za izdisanje (ekspiracioni).
Iz njih polaze nadražaji do međurebarnih mišića i dijafragme.
Rade suprotno jedan od drugog; kad je jedan aktivan, drugi je neaktivan.
Ovi centri nisu samostalni. Disanje se reguliše i sa drugim centrima za disanje u mozgu.
Na centar za disanje se može uticati i voljom. Možemo da zaustavimo disanje neko vreme, ili da ga usporimo ili ubrzamo.
Centar za regulaciju srčanog rada se sastoji od:
- centra za ubrzavanje i
- centra za usporavanje srčanog rada.
Na rad ovog centra utiče krvni pritisak. Svaka promena krvnog pritiska aktiviraće jedan ili drugi centar dok se ne vrati na normalu.
Povezani su sa receptorima u krvnim sudovima.
Vazomotorni centar se sastoji od:
- presornog - povećava napetost (tonus) krvnih sudova i oni se sužavaju i
- depresornog centra - smanjuje napetost krvnih sudova i oni se šire.
Na ovaj način presorni centar ubrzava, a depresorni centar usporava rad srca.
Refleksni centri su zaduženi za:
- zaštitu ili odbranu organizma - odbrambeni;
- ravnotežu tela u prostoru labirintni i
- funkciju ishrane - alimentarni.
Odbrambeni reflksi su:
- treptanje očnih kapaka;
- suzenje;
- kašljanje i
- kijanje.
Labirintini refleksi održavaju glavu i telo u ravnotežnom položaju. Povezani su sa vestibularnim aparatom u unutrašnjem uhu (u labirintu).
Alimentarni refleksi su za:
- gutanje;
- žvakanje;
- lučenje pljuvačke (salivaciju) i
- povraćanje.
Нема коментара:
Постави коментар