Ovom deobom nastaju polne ćelije.
Postoje: mejoza 1 i mejoza 2.
Obe deobe imaju: profazu, metafazu, anafazu i telofazu.
Mejoza 1 se zove redukciona deoba.
U njoj se u metafazi razdvajaju homologi hromozomi, pa ćerke ćelije dobijaju duplo manji broj hromozoma od majke ćelije. Dobijaju po jednu garnituru hromozoma.
Dakle, ovde dolazi do redukcije (smanjenja) broja hromozoma na polovinu.
Svaki hromozom ima po 2 hromatide.
Mejoza 2 se zove ekvaciona deoba.
U njoj se u metafazi hromozomi dele na po 2 hromatide (2 molekula DNK) i svaka hromatida postaje zaseban hromozom.
Dakle, dobijaju se još po 2 ćelije sa jednom garniturom hromozoma.
Posle završene mejotičke deobe, od jedne ćelije sa diploidnim brojem hromozoma (sa 2 garniture - jedna od oca a druga od majke), dobijaju se 4 ćelije sa haploidnim brojem hromozoma (sa 1 garniturom).
Izdvaja se profaza prve mejotičke deobe (profaza1), jer najduže traje i u njoj se dešavaju najizraženije promene na hromozomima.
U profazi 1, dolazi do razmene gena između majčinog i očevog hromozoma, pa se dobijaju ćelije sa različitim genetičkim kombinacijama.
Takođe krajem metafaze 1 dolazi do razdvajanja hromozomskih parova po principu slučajnosti, pa se dobijaju ćelije sa različitim kombinacijama hromozoma.
Ovo su jedni od glavnih uzroka genetičke promenljivosti organizama.
Ovo je značajno jer mi nismo kopije - klonovi svojih roditelja, nego imamo i neke sopstvene osobine.
Dakle, povećava se genetička raznovrsnost u populaciji, što je vrlo pozitivno za njene članove.
Kod čoveka od jedne ćelije sa 46 hromozoma se dobijaju 4 polne ćelije sa 23 hromozoma.
Diploidan broj - 2 garniture hromozoma, 2n - jedna od oca a druga od majke.
Haploidan broj - 1 garnitura hromozoma, n - spermatozoid 23 hromozoma, jajna ćelija 23 hromozoma.
Postoje: mejoza 1 i mejoza 2.
Obe deobe imaju: profazu, metafazu, anafazu i telofazu.
Mejoza 1 se zove redukciona deoba.
U njoj se u metafazi razdvajaju homologi hromozomi, pa ćerke ćelije dobijaju duplo manji broj hromozoma od majke ćelije. Dobijaju po jednu garnituru hromozoma.
Dakle, ovde dolazi do redukcije (smanjenja) broja hromozoma na polovinu.
Svaki hromozom ima po 2 hromatide.
Mejoza 2 se zove ekvaciona deoba.
U njoj se u metafazi hromozomi dele na po 2 hromatide (2 molekula DNK) i svaka hromatida postaje zaseban hromozom.
Dakle, dobijaju se još po 2 ćelije sa jednom garniturom hromozoma.
Posle završene mejotičke deobe, od jedne ćelije sa diploidnim brojem hromozoma (sa 2 garniture - jedna od oca a druga od majke), dobijaju se 4 ćelije sa haploidnim brojem hromozoma (sa 1 garniturom).
Izdvaja se profaza prve mejotičke deobe (profaza1), jer najduže traje i u njoj se dešavaju najizraženije promene na hromozomima.
U profazi 1, dolazi do razmene gena između majčinog i očevog hromozoma, pa se dobijaju ćelije sa različitim genetičkim kombinacijama.
Takođe krajem metafaze 1 dolazi do razdvajanja hromozomskih parova po principu slučajnosti, pa se dobijaju ćelije sa različitim kombinacijama hromozoma.
Ovo su jedni od glavnih uzroka genetičke promenljivosti organizama.
Ovo je značajno jer mi nismo kopije - klonovi svojih roditelja, nego imamo i neke sopstvene osobine.
Dakle, povećava se genetička raznovrsnost u populaciji, što je vrlo pozitivno za njene članove.
Kod čoveka od jedne ćelije sa 46 hromozoma se dobijaju 4 polne ćelije sa 23 hromozoma.
Diploidan broj - 2 garniture hromozoma, 2n - jedna od oca a druga od majke.
Haploidan broj - 1 garnitura hromozoma, n - spermatozoid 23 hromozoma, jajna ćelija 23 hromozoma.
Нема коментара:
Постави коментар