Starenje

Morfološki i fiziološki znaci:

-         smanjenje mišićne mase,

-         smanjena aktivnost polnih žlezda,

-         smanjena pokretljivost zglobova,

-         čulne i nervne ćelije se ne obnavljaju, pa samim tim starije osobe slabije vide i čuju itd.

Starenje se prvo dešava na nivou ćelije i venćelijske tečnosti (sredine).

Zove se ćelijsko starenje.

Najosetljiviji deo ćelije je jedro, odnosno molekuli DNK.

Prilikom dupliranja molekula DNK, dešavaju se mutacije, koje se nagomilavaju.

Mutacije su: 

 - greške prilikom spajanja azotnih baza, 

 - promene u redosledu genetičkih šifara,

 - promene u hemijskoj građi azotnih baza i nukleotida.

Enzim DNK polimeraza ispravlja te greške, ali se one toliko nagomilavaju da on ne može sve da ispravi.

Geni upravljaju sintezom proteina.

Samim tim, mutirani geni stvaraju defektne proteine i enzime.

Takođe, u jedru se dešavaju međusobne reakcije delova DNK između različitih parova hromozoma, kao i reakcije između DNK i proteina koji ulaze u sastav hromatina, a koji su vezani za DNK.

Sve ovo dovodi do još većeg broja genetičkih grešaka.

Kada se stvori defektan enzim (ferment), onda on ne može da započne i upravlja biohemijskom reakcijom kako treba, pa se nagomilavaju greške u metabolizmu.

Oštećeni proteini mogu da ispune ćeliju, i biohemijske greške mogu da dovedu do njene smrti.

U vanćelijskoj sredini se nagomilavaju kolagena vlakna, čija se elastičnost smanjuje tokom godina.