Контролише рад унутрашњих
органа, који раде без утицаја наше воље.
Вегетативни центри се налазе у међумозгу, продуженој мождини и кичменој мождини.
Из тих центара
се регулише: лучење пљувачке, рад срца, дисање, терморегулација, сужавање и
ширење крвних судова итд.
Овај систем се састоји из:
вегетативних ганглија и влакана.
Ганглије су
задебљања састављена од: нервних ћелија, нервних влакана и потпорних елемената.
Постоје: вертебралне, паравертебралне и интрамуралне ганглије.
Вертебралне ганглије се налазе са обе стране кичмене мождине.
Паравертебралне се налазе између органа и кичмене мождине.
Интрамуралне ганглије се налазе у зидовима органа које инервишу.
У ганглијама се завршавају бела (мијелинска) влакна а од њих полазе
сива (немијелинска) влакна.
Вегетативни
систем чине: симпатички и парасимпатички нервни систем.
Оба система су грађена од ганглија и влакана.
Симпатикус обухвата вертебралне и паравертебралне, а парасимпатикус
чине интрамуралне ганглије.
Преганглијска влакна симпатичког система су кратка, а постганглијска,
која иду до ефектора су дуга.
Преганглијска влакна парасимпатичког система су дуга, а постганглијска
су кратка.
Највећи број органа је
инервисан и симпатичким и парасимпатичким влакнима.
Ова два
система делују антагонистички (супротно један од другог).
На овај начин
одржавају равнотежу у организму.
Ако је активност
једног дела појачана, активност другог дела је смањена.
Симпатички систем
убрзава срчани рад, повећава крвни притисак, сужава крвне судове, шири зенице,
спречава пражњење мокраћне бешике, успорава рад црева.
Парасимпатички нервни
систем успорава срчани рад, снижава крвни притисак, шири крвне судове, сужава
зенице, поспешује рад црева и пражњење мокраћне бешике.
Неуротрансмитер симпатикуса је нор адреналин.
Неуротрансмитер парасимпатикуса је ацетил холин.
Међутим, између преганглијских и постганглијских влакана је ацетил
холин код оба система.
Нема коментара:
Постави коментар