Hemijski mutageni

Mutageno delovanje hemijskih supstanci je dokazano još četrdesetih godina prošlog veka.
Molekuli DNK su nosioci gena.
Svaki gen ima strogo određen broj i raspored (redosled) genetičkih šifara.
Genetička šifra je sastavljena od 3 nukleotida na jednom lancu DNK.
Prema tome, geni imaju strogo određen broj i redosled nukleotida.
Prilikom sparivanja azotnih baza dva naspramna lanca DNK, mora biti zadovoljeno pravilo komplementarnosti.
Ono glasi da se azotna baza adenin uvek povezuje sa azotnom bazom timin, pri čemu se uspostavljaju dvostruke vodonične veze.
Azotna baza guanin se uvek povezuje sa azotnom bazom citozin, uz uspostavljanje trostrukih vodoničnih veza.
Hemijski agensi izazivaju poremećaje na genima i na hromozomima.
Oni stupaju u hemijske reakcije sa azotnim bazama.
Azotne baze menjaju svoju strukturu i prilikom replikacije dolazi do grešaka prilikom povezivanja naspramnih azotnih baza.
Zbog tih grešaka, azotne baze, a samim tim i genetičke šifre i geni, menjaju broj i raspored nukleotida.
Hemijski agensi narušavaju (raskidaju) hemijske veze između komponenti DNK.
Reaguju sa samim komponentama od kojih treba da nastane novi DNK lanac.
Deluju i na mehanizme koji ispravljaju greške na molekulima DNK.
Sve ovo dovodi da pojedini delovi DNK promene svoju građu i funkciju.
Zato se prilikom udvajanja (replikacije) molekula DNK dešavaju greške.
Greške na genetičkim šiframa (kodovima), dovode do grešaka na kodonima koji se nalaze na iRNK.
Po pravilu, hemijski mutageni mogu izazvati mutacije na svakom molekulu DNK (hromozomu, genu), ali kod pojedinih agenasa postoje razlike u delovanju.
Delovanje agenasa zavisi pre svega od stupnja ćelijskog ciklusa.
Zatim, zavisi od stupnja ćelijske deobe, nivoa razvića organizma i vrste organa i sistema organa.
Učestalost mutacija zavisi od koncentracije hemijskog agensa.
Pojedini agensi su štetni samo kod određenih vrsta.
Postoje razlike u delovanju kod polova.
Ovo se objašnjava razlikama u metabolizmu kod navedenih kategorija. 
Zagađivanje životne sredine znatno doprinosi povećanju mutagenog delovanja hemijskih činilaca.
Problem su veštački stvorene supstance.
Njihov broj je daleko veći od prirodnih supstanci.
Danas je poznato oko 2 miliona hemikalija, ali se ovaj broj povećava svake godine.
Godišnje se stvori 200 hiljada novih supstanci.
Hemijska industrija se u razvijenim zemljama razvija po godišnjoj stopi od 10%.
Na tržište se plasira godišnje od 500 do 1000 novih hemijskih proizvoda.
U razvijenim zemljama je 70 hiljada takvih hemijskih proizvoda koji su u širokoj upotrebi.