Polne ćelije (gameti) sadrže jednu garnituru hromozoma.
Ovo je haploidan broj i označava se sa n.
Telesne ćelije sadrže dve garniture hromozoma.
Ovo je diploidan broj i označava se sa 2n.
Nekada se desi da se u anafazi mejoze 1, hromozomi ne razdvoje, pa gamet ima dve garniture hromozoma.
Ovo je diploidan gamet.
Ako se takav gamet spoji sa normalnim gametom, zigot će imati 3 garniture hromozoma (3n).
Ovo se zove triploidija.
2n + 2n = 4n - tetraploid itd.
Ova pojava, kada telesne ćelije imaju više od 2 garniture hromozoma se naziva poliploidija.
Poliploidija je za čoveka veoma korisna, jer dobijene biljke imaju veće, hranljivije plodove ili cvetove.
Npr. ovas, kafa, pšenica, lucerka, pamuk, kafa, duvan, šećerna repa, paradajz, krompir, jagoda, jabuka, šljiva, banana, kruška i druge su poliploidne.
Čovek upotrebljava heksaploidnu (6n) pšenicu.
U ljudskim telesnim ćelijama ima 2n = 46 hromozoma.
Oni su raspoređeni u parovima i to je dizomija.
Kod gameta ima n = 23 hromozoma.
Ovo su pojedinačni hromozomi - monozomija.
Nekada se desi da se u mejozi, hromozomi ne razdvoje do kraja, pa gameti ne dobiju jednak broj hromozoma.
Ova pojava se naziva heteroploidija ili aneuploidija.
Npr. 46 = 22 + 24 hromozoma.
Ako dođe do spajanja gameta 22 + 23 = 45 hromozoma, zigotu će nedostajati 1 hromozom.
Ovo je nulizomija.
Npr. zdrave žene imaju XX polne hromozome.
Ako se desi nulizomija X hromozoma (X0), to je Tarnerov sindrom.
Ovakve žene imaju smanjene mentalne sposobnosti i ne mogu da imaju decu, zbog nerazvijenog polnog sistema.
Ako se spoje gameti 24 + 23 = 47 hromozoma, dobijeni zigot će imati hromozom viška.
Ova pojava se naziva trizomija.
Međutim može biti i više hromozoma u višku (tetrazomija, heksazomija...)
Npr. ako se desi trizomija na 13. paru homologih hromozoma, to je tzv. Patau ili Patoov sindrom.
Trizomija na 18. paru homologih hromozoma se naziva Edvardsov sindrom.
Trizomija na 21. paru homologih hromozoma se naziva Daunov sindrom (mongoloidna idiotija).
Zajedničko za ove trizomije je:
- da se javljaju na autozomnim hromozomima;
- rezultat su psihička i fizička zaostalost i
- zavise od starosti roditelja.
Npr. u Bogradu se od 650 novorođenčadi rodi jedno sa Daunovim sindromom.
Međutim, ako su majke starije od 40 godina, Daunov sindrom se javlja u 1 od 50 slučajeva.
Kod muškaraca se javlja trizomija X hromozoma.
Normalan muškarac ima polne XY hromozome.
Međutim, kod trizomije će imati XXY ili dupli trizomik XXXY polne hromozome.
Ovo je Klinefelterov sindrom.
Ovakvi muškarci će biti manjeg rasta, imaće nerazvijene mišiće, izdužene kosti.
Muškarci sa XXXY polnim hromozomima će još biti i mentalno zaostali.
Heteroplidije kod polnih hromozoma:
- ne zavise od starosti roditelja i
- imaju blaže posledice od trizomija autozoma.
Ovo je haploidan broj i označava se sa n.
Telesne ćelije sadrže dve garniture hromozoma.
Ovo je diploidan broj i označava se sa 2n.
Nekada se desi da se u anafazi mejoze 1, hromozomi ne razdvoje, pa gamet ima dve garniture hromozoma.
Ovo je diploidan gamet.
Ako se takav gamet spoji sa normalnim gametom, zigot će imati 3 garniture hromozoma (3n).
Ovo se zove triploidija.
2n + 2n = 4n - tetraploid itd.
Ova pojava, kada telesne ćelije imaju više od 2 garniture hromozoma se naziva poliploidija.
Poliploidija je za čoveka veoma korisna, jer dobijene biljke imaju veće, hranljivije plodove ili cvetove.
Npr. ovas, kafa, pšenica, lucerka, pamuk, kafa, duvan, šećerna repa, paradajz, krompir, jagoda, jabuka, šljiva, banana, kruška i druge su poliploidne.
Čovek upotrebljava heksaploidnu (6n) pšenicu.
U ljudskim telesnim ćelijama ima 2n = 46 hromozoma.
Oni su raspoređeni u parovima i to je dizomija.
Kod gameta ima n = 23 hromozoma.
Ovo su pojedinačni hromozomi - monozomija.
Nekada se desi da se u mejozi, hromozomi ne razdvoje do kraja, pa gameti ne dobiju jednak broj hromozoma.
Ova pojava se naziva heteroploidija ili aneuploidija.
Npr. 46 = 22 + 24 hromozoma.
Ako dođe do spajanja gameta 22 + 23 = 45 hromozoma, zigotu će nedostajati 1 hromozom.
Ovo je nulizomija.
Npr. zdrave žene imaju XX polne hromozome.
Ako se desi nulizomija X hromozoma (X0), to je Tarnerov sindrom.
Ovakve žene imaju smanjene mentalne sposobnosti i ne mogu da imaju decu, zbog nerazvijenog polnog sistema.
Ako se spoje gameti 24 + 23 = 47 hromozoma, dobijeni zigot će imati hromozom viška.
Ova pojava se naziva trizomija.
Međutim može biti i više hromozoma u višku (tetrazomija, heksazomija...)
Npr. ako se desi trizomija na 13. paru homologih hromozoma, to je tzv. Patau ili Patoov sindrom.
Trizomija na 18. paru homologih hromozoma se naziva Edvardsov sindrom.
Trizomija na 21. paru homologih hromozoma se naziva Daunov sindrom (mongoloidna idiotija).
Zajedničko za ove trizomije je:
- da se javljaju na autozomnim hromozomima;
- rezultat su psihička i fizička zaostalost i
- zavise od starosti roditelja.
Npr. u Bogradu se od 650 novorođenčadi rodi jedno sa Daunovim sindromom.
Međutim, ako su majke starije od 40 godina, Daunov sindrom se javlja u 1 od 50 slučajeva.
Kod muškaraca se javlja trizomija X hromozoma.
Normalan muškarac ima polne XY hromozome.
Međutim, kod trizomije će imati XXY ili dupli trizomik XXXY polne hromozome.
Ovo je Klinefelterov sindrom.
Ovakvi muškarci će biti manjeg rasta, imaće nerazvijene mišiće, izdužene kosti.
Muškarci sa XXXY polnim hromozomima će još biti i mentalno zaostali.
Heteroplidije kod polnih hromozoma:
- ne zavise od starosti roditelja i
- imaju blaže posledice od trizomija autozoma.
Нема коментара:
Постави коментар