Poligeno nasleđivanje

Naziva se još i kvantitativno, multifaktorsko.
Na ovaj tip nasleđivanja utiču pojedinačni efekti više gena u sadejstvu sa spoljašnjom sredinom.
Zato je teško odrediti ulogu genotipa u fenotipskom ispoljavanju određene osobine.
Poligene osobine imaju veću učestalost u opštoj populaciji. 
Npr. 5% ljudi ima hipertenziju (povišen krvni pritisak).
Ove osobine se u većoj meri javljaju u užoj i široj porodici. 
Npr bolest pilorična stenoza se u opštoj populaciji javlja u 0,3% slučajeva, dok se u porodici javlja u 2% slučajeva. 
Može postojati razlika u polovima u učestalosti nekog poremećaja, u opštoj populaciji. 
Npr pomenuta pilorična stenoza je 5 puta češća kod dečaka nego kod devojčica.
Poremećaji će se više javljati kod oba monozigotna blizanca nego kod oba dizigotna blizanca.
Npr dijabetes (šećerna bolest) će se javiti kod 65% monozigotnih (jednojajnih) blizanaca, dok će se kod dizigotnih (dvojajnih), javiti u 20% slučajeva.
Oko 20% urođenih (kongenitalnih) anomalija je poligenog karaktera.
30% hroničnih stanja (bolesti) kod odraslih osoba su multifaktorske.
Normalne osobine poligenog karaktera su:
 - rast, telesna masa, proporcije pojedinih delova tela, brzina razvića;
 - plodnost, dugovečnost;
 - inteligencija;
 - broj dermalnih linija na šakama i stopalima...
 - stepen pigmentiranosti kože kontroliše 3 do 5 gena.
Na rast utiče znatno veći broj gena. Spoljašnja sredina utiče na rast, tako što pravilna ishrana doprinosi da deca budu višeg rasta i obratno.
Anomalije koje se poligenski nasleđuju su:
 - oštećenje nervne cevi;
 - rascep usne i nepca;
 - iščašenje kukova.
Bolesti poligenog karaktera su:
 - dijabetes (šećerna bolest);
 - pilorična stenoza - kada je otvor između želuca i dvanaestopalačnog creva toliko sužen, da hrana ne može da pređe iz želuca u dvanaestopalačno crevo. Zbog toga beba povraća. Leči se operacijom.
 - reumatidni artritis;
 - čir na želucu;
 - šizofrenija;
 - hipertenzija (visok krvni pritisak)...
 - epilepsija;
 - bolesti srca