Brakovi u srodstvu
se jednim imenom nazivaju konsangvinitet.
Postoji pravilo koje glasi da što je manja
učestalost određenog gena u populaciji, to je njegova učestalost u homozigotnom
stanju, kod brakova u krvnom srodstvu, veća.
Iz ovoga
proizilazi da kod
potomaka iz brakova u krvnom srodstvu je veća učestalost homozigota.
Veliki broj retkih naslednih bolesti
se ispoljavaju u recesivnom homozigotnom stanju i ove su bolesti češće kod
brakova u krvnom srodstvu.
Npr. anemija
srpastih ćelija, enzimopatije itd.
Takođe
konsangvinitet se odražava i na poligeno (multifaktorsko, kvantitativno)
nasleđivanje.
Jedinke u krvnom
srodstvu imaju manji ili veći broj zajedničkih gena koje su nasledili od
zajedničkog pretka.
Što je veći stepen krvnog srodstva
(što su bliži rođaci), to je veći broj zajedničkih gena, pa je verovatnoća za
pojavu recesivnih homozigota veća.
Svaka osoba ima
određen broj oštećenih gena u svom genotipu, ali se oni ne ispoljavaju jer se
nalaze u heterozigotnom stanju.
Međutim, u brakovima u
krvnom srodstvu, povećava se rizik da se oštećeni geni nađu u homozigotnom
stanju, pa će biti više spontanih pobačaja, ili rađaće se deca sa anomalijama.
Bitno je
napomenuti da su;
-
roditelji i deca u prvom
stepenu krvnog srodstva;
-
rođena braća i sestre u drugom;
-
deca sa rođenim stričevima,
tetkama i ujacima – treći;
-
rođena braća i sestre od
stričeva, tetaka i ujaka - četvrti itd.
Dakle, jedna generacija (koleno) – 2 stepena krvnog srodstva.
Treća generacija (koleno) je šesti stepen krvnog srodstva.
Bitno je
napomenuti da mi sa svojim roditeljima imamo polovinu zajedničkih gena (pola od
majke, pola od oca).
Na osnovu ovoga možemo da izračunamo koliko zajedničkih gena imamo sa bilo
kojim rođakom.
Ako sa n označimo stepen krvnog srodstva, izračunavamo verovatnoću nasleđivanja
zajedničkih gena u bilo kom stepenu krvnog srodstva.
Ovo se izračunava preko koeficijenta ukrštanja u srodstvu: F = (1/2)n.
Npr. Ako se sklopi brak između rođenih brata i sestre od strica, ujaka ili
tetke, verovatnoća da će naslediti 2 ista gena je: F = (1/2)4 =
1/16.
Dakle ovakva deca će imati 1/16 zajedničkih gena.
Smatra se da čovek ima oko 100 hiljada gena.
Ovo znači da će se kod ovakve dece 4000 do 5000 polimorfnih gena naći u
homozigotnom stanju.
Kod ovakve dece će biti daleko veća stopa smrtnosti i urođenih anomalija,
nego u opštoj populaciji.
Zdravo,hteo sam da pitam nešto sa devojkom sam već godinu dana ii posle godinu dana saznajemo da smo neka familija,od moje majke,majka pa od babine majka i tako isto i kod devojke oni su sestre pa sam hteo da pitam jel mi možemo da stupimo u brak bez ikakvih posledica recite mi molim vas,hvala unapred
ОдговориИзбришиIzvinite što kasnim sa odgovorom. Nisam dugo posvećivao pažnju blogu. Najbolje bi bilo da konsultujete nekog genetičara koji je za to stručniji od mene. Ja sam profesor biologije. Genetičarima je to mnogo uža specijalnost i oni bi vam mogli dati mnogo precizniji odgovor.
ИзбришиMene zanima isto.. Od mog momka prababa i moja prababa su sestre od ujaka kako sam ja razumela, i sada mene zanima da li mi mozemo da budemo u braku i da li bi sa nasom decom sve bilo okej... mi smo usli u vezu i tek nakon 6 meseci saznali to, sada smo vec godinh dana u vezi i planiramo buducnost zajednicku
ОдговориИзбришиJa ću vam odgovoriti isto što i prethodnom gospodinu koji je slično pitao. Ja sam samo profesor biologije. Na ovo pitanje bi trebao da vam odgovori genetičar, neko ko je baš stručan, kome je genetika uska specijalnost. On će vam dati precizan odgovor i procijeniti da li je bezbjedno ili ne.
Избриши