Masti (ulja) - lipidi

Masti su estri viših masnih kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola.
Od masnih kiselina: palmitinska, stearinska i oleinska.
Mogu biti:
- proste - ulja, loj, voskovi, masti;
- složene - fosfolipidi;
- derivati masti - steroidi.
          Proste masti:
- koriste se u ishrani - daju energiju organizmu za odvijanje životnih procesa. Daju više energije od ugljenih hidrata.
- oblažu unutrašnje organe (npr. bubrege) , pa ih štite od mehaničkih povreda;
- nagomilavaju se kao potkožne naslage, pa štite od smrzavanja;
- kao voštana prevlaka, štite plodove biljaka od smrzavanja i povreda. 
          Složene masti
U njihovom molekulu, jedna masna kiselina je zamenjena nekim drugim molekulom.
To može biti: ugljeni hidrat (glikolipidi), fosfatna grupa (fosfolipidi), protein (lipoproteini) itd.
Za ćeliju su najznačajniji fosfolipidi.
Oni grade ćelijsku membranu.
Kod njih je jedna viša masna kiselina zamenjena fosfatnom grupom.
Molekul fosfolipida je građen od:
- hidrofilne glave - to je fosfatna grupa - koja je rastvorljiva u vodi i 
- hidrofobnog repa - to su dva molekula viših masnih kiselina - koje su nerastvorljive u vodi.
Na ovakvoj građi molekula fosfolipida, počiva selektivna propustljivost ćelijske membrane.
          Steroidi
- imaju ulogu hormona (regulatorna uloga), kao polni hormoni.
Holesterol je isto derivat masti. Nagomilava se na zidovima krvnih sudova, pa može da ih ošteti.