Bakterije kao izazivači bolesti čoveka i životinja

Bakterije koje izazivaju bolesti se nazivaju patogene bakterije, ili patogene klice.
Patogeno dejstvo bakterija se ispoljava virulencijom i toksičnom moći.
Virulencija je sposobnost bakterija da se održavaju u organizmu (krvi i tkivima).

Toksična moć je kada bakterije luče otrove - bacili tetanusa, ili difterije, ili vibrion kolere.
Prenošenje kao kod viroza:
- vazduhom - udisanjem - kapljično - pneumokok (upala pluća), streptokoke (angina grla), bacili difterije, ili Kohov bacil (tuberkuloza);
- preko zagađene vode i hrane - bacili šigele (dizenterija), Salmonella (trbušni tifus), botulizam;
- preko pacova, miševa - kuga, tifus pegavac;
- polnim odnosima - gonoreja (triper, kapavac), sifilis (lues);
- preko povreda - bacil tetanusa.
Životinje se takođe mogu zaraziti, najčešće ako pasu zaraženu travu.
- sakagija (maleus) je oboljenje konja;
- antraks (crni prišt) je oboljenje svinja, konja, goveda, ovaca
- brucela - bruceloza je najčešće oboljenje koza i ovaca.
Zaštita i sprečavanje:
- vakcinacija - ovo važi i za čoveka i za životinje;
- jačanje imuniteta zdravom ishranom, bavljenjem sportom;
- lična i higijena prostora - dezinfekcija, sterilizacija;
- pasterizacija - termička obrada hrane; najefikasnije je kuvanje;
Lečenje antibioticima.
Oni se prema delovanju dele na bakteriostatike i bakteriolitike.
Bakteriostatici zaustavljaju deobu ćelija.
Bakteriolitici razaraju - razlažu bakterije.