Građa bakterija

Na površini ćelije je ćelijski zid.
Izgrađen je od: masti (lipida), proteina (belančevina), šećera (ugljenih hidrata). 
Štiti ćeliju od spoljašnjih uticaja.
Ispod ćelijskog zida je selektivno propustljiva ćelijska membrana.
Ona je mesto odigravanja metaboličkih procesa.
Unutrašnjost ćelije je ispunjena citoplazmom, koja je 'nepokretna'.
U citoplazmi se nalaze ribozomi u kojima se vrši sinteza proteina i mezozomi, u kojima se odigrava ćelijsko disanje.
Purpurne i zelene bakterije imaju membranske delove u kojima se nalazi bakterijski hlorofil.
Središnji deo citoplazme je ispunjen tzv. jedrovim materijalom.
To je molekul DNK, koji je u obliku prstenastog (kružnog) hromozoma. Zove se još nukleoid.
Ako je podloga u kojoj se bakterija razvija bogata ugljenim hidratima (polisaharidima) i belančevinama, ona formira kapsulu, koja štiti bakteriju od isušivanja i pomaže joj da izdrži nepovoljne uslove života.
Ako su uslovi života jako nepovoljni i takvi dugo traju, bakterija formira višeslojni omotač.
Tada se životne aktivnosti svode na minmum. Kažemo da se život odvija u 'pritajenom stanju'. To je stanje anabioze. 
Ovakve tvorevine se zovu spore ili some. Bakterija tako može preživeti jako dugo, i kada uslovi života postanu povoljni, opet će se razviti bakterije iz spora.
Bakterije mogu mati i bičeve i treplje, pomoću kojih se kreću.