Virusi kao izazivači bolesti

      Drugačije se nazivaju viroze.
      Prenose se:
      - direktnim kontaktom sa obolelom osobom - male, velike, ovčije boginje, crvenka, poljupcem (mononukleoza), seksualnim kontaktom (sida, genitalni herpes, papiloma virus), odnosno mešanjem telesnih tečnosti.
      - preko povreda - besnilo , mešanjem pljuvačke zaražene životinje i krvi čoveka;
      - preko vazduha - kapljično - kijanjem, kašljanjem - grip, kijavica, dečija paraliza;
      - preko pribora za jelo i piće, ličnih stvari obolele osobe;
      - preko zagađene vode i hrane - žutica, dečija paraliza;
      - preko fekalija i prljavštine -žutica;
      - preko životinja - besnilo (psi, mačke, lisice), hemoragične groznice (miševi i pacovi), insekti prenose žutu groznicu, groznicu zapadnog Nila, ziku (komarci), buve, krpelji...
      - intravenskim drogiranjem - žutica, sida.
      Ispoljavaju se:  
       groznicom, osipom na koži, paralizom, prolivom, otežanim disanjem, zapaljenjem žlezdanog tkiva...
      Virusi mogu izazvati bradavice, početna stanja tumora, rak.
      Vreme od infekcije, do ispoljavanja bolesti se naziva inkubacija.
      Za to vreme, virus preko krvi prelazi do svih tkiva i organa u organizmu.
      Inkubacija može trajati duže vreme (sida), ili jako kratko (kijavica).
      Organizam se brani od virusa:
      stvaranjem antitela, povišavanjem telesne temperature, zapaljenskim reakcijama, stvaranjem interferona.       
      Interferoni su posebne hemijski aktivne materije.
      Virusi se izbacuju iz organizma:
      preko pljuvačke, ili preko urina i izmeta (fekalija).
      Virusne bolesti se mogu sprečiti:
      - jačanjem imuniteta (zdrava ishrana, bavljenje sportom);
      - higijenom, dezinfekcijom deterdžentima, alkoholom, sterilizacijom visokom temperaturom, pasterizacijom (to je zagrevanje hrane na 70 - 80 Celzijusovih stepeni);
      - vakcinacijom - ovo je najefikasniji način;
      - karantinom - izolacijom obolelih osoba da bi se sprečilo širenje bolesti.
      - uništavanjem buva, komaraca i drugih prenosilaca bolesti.
      Viroze se ne leče antibioticima. 
      Uglavnom se leče mirovanjem, utopljavanjem, oblogama, kremama,  smirivanjem simptoma bolesti i uglavnom same prođu. Postoji grupa lekova koji se zovu antivirotici.
      Virusi napadaju i biljke. Najčešće biljne viroze su mozaična bolest duvana i šarka šljive.